Danas smo na sajtu objavili dva nova teksta: esej "Smrt i vaskrs utopije" Radojice Tautovića, koji je za objavljivanje na Art-Animi priredio književnik Miroljub Todorović, i prikaz romana koji se ove godine našao u najužem izboru za nagradu Politikinog zabavnika - "Tehno vilajet" Pavla Teofilovića.

Vezivnu nit ova dva teksta čini utopija. Dok se u Tautovićevom eseju (prvobitno objavljenom 1969. godine u časopisu Izraz) razmatra odnos utopije i ideologije, prikaz "Tehno vilajeta" (čiji je potpisnik Raša Popov) naglašava njeno prisustvo u ovom proznom delu.

Predstavljanje romana "Forward" za koji je Slobodan Vladušić nedavno dobio Vitalovu nagradu za najbolju knjigu objavljenu 2009. godine, održaće se večeras 02. februara 2010. godine u Maloj sali Doma kulture Studentski grad, s početkom u 19 časova. O romanu će govoriti književni kritičar Aleksandar Jerkov i autor.

Slobodan Vladušić jedan je od vodećih književnih kritičara i esejista mlađe generacije. "Forward" je njegov prvi roman. Za sinopsis je bio nagrađen stipendijom Fonda "Borislav Pekić".

"Forward" ima žanrovski podnaslov krimikomedija, a izdavač ga najavljuje kao prvi tehno-krimić u srpskoj književnosti, koji nastaje iz središta elektronske kulture i medijski predozirane civilizacije. Za razliku od klasičnog detektivskog romana, ovde teret rešavanja zločina pada na ultimativnu saznajnu instancu našeg doba – produkciju televizijskog reality show-a. Duhovitost i erudicija, izbrušeni stil i napeta radnja – glavni su kvaliteti romana u kojem su do krajnosti zaoštreni paradoksi brendomanije i identiteta u globalizovanom svetu.

Žiri za dodelu Vitalove nagrade prepoznao je u Vladušićevom romanu plodonosnu etiku pripovedanja, snažnu pripovedačku kulturu i umetnički odgovorno posmatranje ekstremizacije tehnologije, politike i uloge moći u savremenom svetu.

Na večerašnjoj tribini društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", biće predstavljene zbirke proze i poezije Aleksandra Markovića "Mrve pod kožom" i "Uroboros". Tribina počinje u 19 časova, održava se na prvom spratu beogradskog Doma omladine, a ulaz je slobodan. Nepoznato je ko će pored autora učestvovati u promociji zbirki, ali se pretpostavlja da će učešće uzeti ljudi iz izdavačke kuće Tardis, koja stoji iza objavljivanja obeju Markovićevih knjiga.

Aleksandar Marković je jedan od autora koji su svojim kratkim pričama obeležili kraj prethodnog veka u srpskoj fantastici. Zbirka "Mrve pod kožom" izbor je njegovih najboljih proznih radova, među kojima, svakako, treba posebno spomenuti: "Avanture belog nosoroga", "Drvo koje jede zmajeve", "Melanholiju", "Gondvanu"...

Na trećoj strani nedeljnog dodatka lista Blic od 31. januara 2010. godine, objavljen je opširan intervju sa Goranom Skrobonjom, piscem, prevodiocom i izdavačem prozne fantastike. Tema razgovora bila je njegov novi roman iz domena alternativne istorije "Čovek koji je ubio Teslu", čije se objavljivanje, u izdanju Lagune, očekuje tokom marta ove godine. Razgovor je vodio Branislav Krivokapić, a tekst intervjua pod naslovom "Kad se genije vratio u Srbiju" prenosimo u celosti:

KAD SE GENIJE VRATIO U SRBIJU

Razočaran tretmanom koji je imao u Americi u mom romanu Nikola Tesla se 1900. vraća u Srbiju i od Beograda stvara prestonicu Evrope.

Genijalnost i zanimljiv život Nikole Tesle neiscrpna su inspiracija stvaralaca. U svom novom romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ Goran  Skrobonja, jedan od vodećih domaćih autora i prevodilaca žanrovske književnosti i generalni sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara, Teslu uvodi u jedan drugačiji svet od onog koji pamtimo iz epohe u kojoj je živeo veliki naučnik.

- To nije knjiga o Tesli, već knjiga sa Teslom, gde je on jedan od aktera. Kada sam počeo da pišem pošao sam od takozvanog koncepta kontrafaktualnog koji je karakterističan za ono što se u prozi najčešće naziva žanrom alternativne istorije. Polazi se od toga da se u određenom trenutku u istoriji neki događaj desio drugačije, a onda se špekuliše o mogućim posledicama. Ja sam na taj način oslikao jednu drugačiju Srbiju iz dvadesetih godina prošlog veka.

Znači, radnja romana se dešava posle Prvog svetskog rata?

- Ne, pošto Prvog svetskog rata nije ni bilo. To je Srbija u kojoj živi i radi Nikola Tesla koji se 1900. vratio iz Amerike razočaran tretmanom koji je tamo imao. Vratio se u Srbiju u kojoj vlada jedna druga dinastija, a ne ona na koju smo navikli, i koja mu je omogućila da radi mirno i da od Beograda stvori prestonicu Evrope. Izdavač romana je „Laguna“, ugovor je potpisan i ja očekujem da će se knjiga pojaviti krajem marta ili početkom aprila.

Jeli to prvi put da se Tesla glavom i bradom pojavljuje u delima fantastike?

- Nije, lik Tesle je jako inspirativan. U skorije vreme imamo primer romana „Prestiž“ Kristofera Prista i istoimeni film u kojem Teslu glumi Dejvid Bouvi. I tu je Tesla, takođe, aktivan lik koji učestvuje u nekim događajima kojih u njegovom životu zapravo nije bilo. Meni je on poslužio kao lik koji će ukazati na mogućnosti koje je Srbija mogla da ima da je krenula jednim drugačijim istorijskim tokom nego što se to dogodilo u XX veku. To je slika Srbije kakvu bih ja voleo da sam mogao da vidim u istorijskim knjigama.

U romanu srećemo i mnoge istorijske ličnosti.

- Da, ali opet sve u malo drugačijim ulogama jer se neki globalni procesi nisu dogodili ili tek treba da se dogode. Na primer, u mojoj knjizi srpski prestolonaslednik treba da se venča s princezom Anastasijom Romanovom, pošto su Romanovi još živi, jer revolucije i Prvog svetskog rata nije bilo. Pojavljuju se i ličnosti iz istorije naše književnosti kao što su Branislav Nušić, Jovan Skerlić, ali i ličnosti sa drugih meridijana. Tako je vrlo prisutan Viljem Kodi, poznatiji kao Bufalo Bil, zatim Mata Hari itd. Svi oni imaju svoje mesto u tim događanjima u Beogradu. Potom sledi paralela sa Srbijom 2020. i ta dva vremenska toka na kraju se sažimaju u jedan. Čitaoci će prosuditi koliko je takva vizija istorijskih tokova logična i moguća.

Hoće li i 2010. za srpsku fantastiku biti uspešna kao što je to bila prethodna godina?

- Prošla godina je bila veoma značajna za domaću žanrovsku književnost.. Delom zbog stogodišnjice smrti Lazara Komarčića, čija se knjiga Jedna ugašena zvezda, objavljena 1902, smatra prvim srpskim naučno-fantastičnim romanom, a delom zbog činjenice da je 2009, objavljen do sad najveći broj domaćih knjiga koje se na ovaj ili onaj način bave naučnom fantastikom, hororom, epskom fantastikom, a ima čak i poezije i teorijskih radova. Roman Dejana Stojiljkovića Konstantinovo raskršće, osim što je nagrađen nagradom „Miloš Crnjanski“, bio je i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, što je, koliko ja pamtim, situacija kakva se do sada nije desila ni sa jednim žanrovskim romanom.

Ali stvari se izgleda nisu završile na tome i slutim da će i 2010. biti veoma plodna za domaću žanrovsku prozu. Pored mog romana, „Samizdat B 92“ će objaviti novi roman Otoa Oltvanjija Kičma noći, mladi pisac Darko Tuševljaković ima završeni roman, Jovan Ristić ima završenu zbirku priča...

Otkud piscima fantastike tolika inspiracija?

- U poslednjih dvadesetak godina, koliko ja pratim tu scenu, došlo je do sazrevanja i pisaca i kritičara. Svi su oni rasli na nekim zajedničkim uzorima iz pre svega angloameričke kulture, voleli iste naučno fantastične i horor filmove, a ta poetika i taj senzibilitet neodvojivi su od onoga što oni danas rade kao zreli ljudi. Tu nije zanemarljiv ni doprinos društva „Lazar Komarčić“ koje je sebi od samog nastanka početkom osamdesetih zacrtalo kao cilj da iznedri jednog značajnog pisca domaće fantastike; eto, desilo se da iz ovog društva ponikne 10-15 pisaca koji su vrlo aktivni i uporno pišu. Ceo taj proces je možda predugo trajao i bio usporavan situacijama u kojima smo i protiv svoje volje morali da učestvujemo, ali čini se da su se stvari sada nekako sredile same od sebe. Zato mislim da se najbolja dela pisaca koji su sad zašli u petu deceniju života tek mogu očekivati.

I POSLE KRAHA OKREĆEMO PRASE

Koliko je život u Srbiji idealan milje za horor i fantastiku?

- Istorija Srbije se pokazala vrlo inspirativnom za raznorazne apokaliptične scenarije i za jedan vrlo mračan pogled i na sadašnjost i na budućnost. Mi smo ovde u nekom čudnom epicentru raznih katastrofičnih zbivanja i to se prelama i na umetnost. Ali s druge strane, sva ta zbivanja kroz koja smo prošli nekako su nas i očeličila. I kad bi nam se desio takav ekonomsko-društveni potres ekvivalentan nedavnom krahu bankarskog sektora i tržišta nekretnina za Amerikance, mi bismo verovatno popili po piće, okrenuli neko prase, pregrmeli to i sačekali sledeću krizu.

Na godišnjoj skupštini Društva književnika Vojvodine održanoj u Beočinu, u subotu 30. januara 2010. godine, nagradu za najbolju knjigu objavljenu u 2009. godini, dobio je Ilija Bakić za zbirku naučno-fantastične proze "U odvajanju" (Agora).

U konkurenciji za nagradu Društva književnika Vojvodine našle su se sve knjige članova društva objavljene tokom prethodne godine. Žiri su činili književnici: Vladimir Gvozden (predsednik žirija), Đorđe Pisarev i Franja Petrinović.

Po primljenoj nagradi, Bakić je pročitao kratak tekst, u kome je, između ostalog, rekao sledeće: "Nagrada koja je ovoj knjizi dodeljena prva je, koliko je meni poznato, zvanična nagrada jedne ovdašnje asocijacije književnika za delo koje dolazi iz žanra naučne fantastike. Smatram da je žiri pokazao veliku hrabrost što je doneo ovu odluku.

Naučna fantastika je već decenijama talac predrasuda. Žanr se, umesto kao pomoćna, bliža odrednica za tematsko interesovanje/usmerenje dela, koristi kao vrednosna kategorija za diskvalifikaciju. Žanrovsko je i dalje izjednačeno sa paraliterarnim, bezvrednim."

Ostatak Bakićevog teksta, kao i obrazloženje Đorđa Pisareva, člana žirija, možete pročitati u posebnoj temi posvećenoj ovoj nagradi koju smo pokrenuli na našem forumu.

Nagrada "Zlatni suncokret" za najbolju knjigu na srpskom govornom području, za 2009. godinu, pripala je Slobodanu Vladušiću za knjigu "Forward", u izdanju Stubova kulture iz Beograda, javlja PISB. Nagradu dodeljuje fabrika Vital iz Vrbasa, a u saopštenju žirija se navodi da su u užem izboru bile i knjiga "A ako umre pre nego što se probudi" Đorđa Pisareva i zbirka priča "Svi na kraju kažu mama" Lliljane Đurđić.

Nagrada "Zlatni suncokret" se dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom govornom području, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike. U saopštenju žirija se navodi da je Vladušićev roman sinteza krimi romana, romana antiutopije, eruditskog romana i parodijskog dekodiranja.

"Opredelili smo se za Vladušićev roman, zato što u njemu vidimo plodonosnu etiku pripovedanja, snažnu pripovedačku kulturu i umetnički odgovorno posmatranje našeg aktuelnog sveta", piše u saopštenju. Žiri su činili Jovan Zivlak (predsednik), Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden.