Tačno mesec dana nakon objavljivanja romana "Čovek koji je ubio Teslu" iz izdavačkog preduzeća Laguna na adresu pisca Gorana Skrobonje stiglo je obaveštenje da se štampa novo izdanje knjige.

Iako se dobar deo tiraža prvog izdanja i dalje nalazi u knjižarama širom Srbije, u beogradskoj izdavačkoj kući je načinjena procena da je, sudeći prema dosadašnjoj potražnji, neophodno štampanje novog izdanja knjige u tiražu od dodatnih dve hiljade primeraka.

Art-Anima predstojećeg četvrtka (02. septembar) u Guerilla Pub-u organizuje promociju najsvežijeg naslova objavljenog u ediciji "Fraktali" izdavačke kuće Paladin. U pitanju je knjiga alternativne istorije "Povratak u SSAD" Kima Njumena i Judžina Berna.
 
Promocija će se održati u bašti Guerilla Pub-a  (Makedonska 28) s početkom u 20 časova, a o knjizi će govoriti Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Ivan Jovanović.

Ulaz na promociju je slobodan.

Prvo zvanično književno veče posvećeno romanu "Čovek koji je ubio Teslu" održaće se u Muzeju Nikole Tesle (Krunska 51, Beograd) u ponedeljak 06. septembra 2010. godine, sa početkom u 19 časova.

Pored autora, o romanu će govoriti: urednik knjige Petar Arbutina,  direktor muzeja Vladimir Jelenković i poznati ilustrator Rastko Ćirić.

U Centru za kulturu Grocke večeras u 20 časova biće održano književno veče posvećeno romanu “Čovek koji je ubio Teslu” Gorana Skrobonje.

A u petak 27. avgusta 2010. godine, Goran Skrobonja gostuje na Drugom programu Radija Beograd gde će, u okviru emisije “Kulturni krugovi”, o svom novom romanu razgovarati sa voditeljkom emisije Tamarom Krstić.

Početak ovog razgovora zakazan je za 16 časova.

U utorak 24. avgusta, u galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograd, predstavljena je četvrta knjiga iz edicije “Čudovišta koja smo voleli” preminulog autora Ranka Munitića. U izdanju dnevnog lista Danas od 25. avgusta, objavljen je opširniji izveštaj sa promocije čiji tekst u celosti prenosimo ovde:

Alternativna imaginarna hronologija čovečanstva
Autor: I. Matijević  

Kreativni centar objavio je nedavno četvrti tom iz serijala "Čudoviša koja smo voleli" Ranka Munitića. Promocija knjige, na kojoj su govorili urednik Zoran Penevski, upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke Borislav Stanojević, i Dragan Jovićević, urednik kulture Danasa, održana je juče u podne u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Serijal je nastao iz dva već postojeća toma Munitićevih knjiga o filmskim, stripovskim i književnim čudovištima i njihovim paradigmama u klasičnoj literaturi, bajkama, mitovima i legendama, koje je ovaj eruditski autor objavio osamdesetih i devedesetih godina 20. veka u izdanju Dečjih novina, podsetio je Penevski.

Pre nekoliko godina Munitić je poželeo da preradi i doradi ta izdanja i za objavljivanje obratio se Kreativnom centru koji je to i prihvatio, ali je zbog obima ovog štiva odlučeno da ono bude u obliku serijala od šest tomova od kojih će svaki imati deset junaka. Munitić, nažalost, zbog prerane smrti, nije dočekao objavljivanje četvrtog toma, a iz istog razloga, serijal neće imati poslednji, šesti tom. Peta knjiga izaći će u toku iduće godine.

"Sva Munitićeva čudovišta - od onih koja prate Odiseja, preko Barona Minhauzena, Fantomasa, do Harija Potera daju sliku koja podseća na mit o Zlatnom dobu, što ove njegove knjige čini alternativnom imaginarnom hronologijom čovečanstva", istakao je Penevski.

Četvrti tom obuhvata filmske i književne junake s početka 20. veka, tačnije, do tridesetih godina, a među njima su Fantom iz opere, Fantomas, Doktor Mabudze, Tarzan i drugi. "To su likovi koji pripadaju ekspresionističkoj fantastici", primetio je Dragan Jovićević, podsetivši da jedan od junaka knjige kaže da ekspresionizam nije ništa drugo do igra. Borislav Stanojević rekao je da ove knjige nemaju pandan u domaćoj kulturi i da je možda neprevedeno delo Džozefa Kempbela "Maske boga" ono što im je najpribližnije i što je poslužilo i Munitiću za stvaranje knjiga iz serijala o čudovištima. Napominjući da su sve knjige (s namerom) bez indeksa i sadržaja, ne bi li naterale čitaoca da ono što želi da sazna saznaje kroz čitanje tekstova, Stanojević je dodao i da je Munitić u tom smislu sigurno imao na umu jedno od značenja reči "čudovište"" u našem jeziku, a to je bezobličnost. Najzad, on je primetio da kroz određene junake kojima se, možda i na iznenađenje čitalaca, bavi (kakav je na primer Noje) Munitić govori i čudovišnosti boga.

Marjan Čakarević, moderator razgovora o Munitićevoj knjizi, ocenio je da je ova vrsta esejistike retka u srpskoj književnosti, da podrazumeva integralni intelektualni zamah (kakav se zahteva i od čitaoca), da književnost, film i umetnost vraća njima samima. Takođe, dodao je on, ove svojevrsne istorije književnosti i filma, u kojima postoji sud i kritičko vrednovanje, što je takođe retkost kada su u pitanju slična izdanja, mogle bi biti korisne i studentima.

U četvrtak 19. avgusta 2010. godine, u beogradskom Guerilla Pub-u održano je još jedno veče fantastike koju organizuje sajt Art-Anima. Ovog puta, kao što je ranije najavljeno, gosti su bili članovi novosadske grupe građana za popularizaciju nauke, naučne fantastike i tehnologije Photon Tide. O grupi njenim dosadašnjim projektima, kao i njenim budućim planovima, govorili su članovi: predsednik Relja Trajković, crtač i ilustrator Ivan Zorkić, veb-dizajner Aleksandar Cocek i pisac Ivica Milarić.

Gosti iz Novog Sada su na početku izlaganja skrenuli pažnju na činjenicu da u Srbiji više i ne postoji preka potreba za promocijom naučne fantastike, jer je ona sada itekako prisutna kako u programima domaćih TV kuća i bioskopskima salama, tako i na knjižarskim policama - što do pre nekoliko godina nije bio slučaj. U ovim novim uslovima, Photon Tide je svoje kapacitete i energiju sa promovisanja SF-a gotovo u potpunosti preorijentisao na stvaranje dela u okviru tog žanra. Mnoštvo kreativaca okupljenih oko ove grupe, koji  se amaterski ili profesionalno bave filmom, ilustracijom, crtežom, 3D modelingom, veb-dizajnom, književnošću, programiranjem i drugim sličnim aktivnostima, svoju veštinu i znanje usmerili su na zajedničko stvaranje “novih svetova”. Tako grupa sada radi na veoma atraktinom projektu kreiranja ozbiljne naučnofantastične kompjuterske igre, ali takođe u pripremi je i nova verzija sajta, koja će biti modernija i sadržajnija od prethodne. Pored novog dizajna i novih tekstova, na sajtu će se naći i kratki SF stripovi koji će se pojavljivati periodično.

Iako je već oformljeno jezgro kreativaca koji vuku glavne konce u stvaralaštvu grupe, Photon Tide je i dalje otvoren za sve ljude koje interesuju slične stvari i koji su rešeni da daju svoj doprinos na razvoju projekata. A takvih projekata je u prošlosti grupe itekako bilo.  

Photon Tide je nastao 1997. godine zahvaljujući BBS-u i mailing listama, prvo kao grupa ljubitelja serijala “Zvezdanih staza”, a potom kao udruženje za popularizaciju nauke, naučne fantastike i tehnologije. Tokom trinaest godina postojanja, grupa je ostvarila nekoliko izuzetnih uspeha, među kojima se mora spomenuti organizovanje svetski poznate konvencije TrekNS-2003, koja je ovekovečena u dokumentarnom filmu “Trekkies 2” Paramount Pictures-a, a takođe svake hvale vredan projekat bio je i fanzin “Nova” koji je tokom 2005. i 2006. godine, kao specijalni dodatak, izlazio u okviru Astronomskog Magazina. Redovni su učesnici astronomskog kampa na Letenci, a javnosti su se predstavljali na velikim manifestacijama poput muzičkog festivala Exit, turnira WCG, a nedavno su bili gosti i kulturnog centra Rex.