![\"spacer32\"](\"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/spacer32.png\")
<\/p>\nU predavanju pod naslovom “Uvod u kreativno pisanje” profesor Zoran \u017divkovi\u0107 izla\u017ee na\u010dela na kojima se zasniva njegov kurs kreativnog pisanja umetni\u010dke proze koji dr\u017ei na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Opredeliv\u0161i se za takozvani holisti\u010dki pristup kreativnom pisanju, profesor \u017divkovi\u0107 o\u010dekuje od svojih studenata da tokom \u010detiri semestra napi\u0161u ukupno \u010detrnaest pri\u010da na teme koje su odabrane tako da pokrivaju sve klju\u010dne vidove proznog govora. Razmatranjem ovih pri\u010da, studenti se upu\u0107uju u zanatske vidove umetnosti proze. Smisao kursa nije stvaranje novih pisaca ve\u0107 osposobljavanje studenata da \u0161to suvuslije artikuli\u0161u prozni tekst. Pribli\u017eno polovina tema na koje studenti pi\u0161u pri\u010de odnose se na fantasti\u010dku knji\u017eevnost.<\/p>\n
<\/p>\n
Zoran \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p>\n Zoran \u017divkovi\u0107 (1948) autor je dvadeset proznih dela: \u010cetvrti krug<\/em> (1993), Vremenski darovi<\/em> (1997), Pisac<\/em> (1998), Knjiga<\/em> (1999), Nemogu\u0107i susreti<\/em> (2000), Sedam dodira muzike<\/em> (2001), Biblioteka<\/em> (2002), Koraci kroz maglu<\/em> (2003), Skrivena kamera<\/em> (2003), Vagon<\/em> (2004), \u010cetiri pri\u010de do kraja<\/em> (2004), Dvanaest zbirki i \u010dajd\u017einica<\/em> (2005), Most<\/em> (2006), \u010citateljka<\/em> (2006), Amarkord<\/em> (2007), Poslednja knjiga<\/em> (2007), Esherove petlje<\/em> (2008), Pisac<\/em> u najam<\/em> (2009), Pet dunavskih \u010duda<\/em> (2011) i Na\u0111i me<\/em> (2012).<\/p>\n \u017divkovi\u0107 je jedan od najprevo\u0111enijih savremenih srpskih knji\u017eevnika. Zaklju\u010dno sa 2013, knjige su mu izi\u0161le u SAD<\/strong> (Vremenski darovi<\/em>, dva izdanja, Knjiga\/Pisac<\/em>, \u010cetvrti krug<\/em>, Skrivena kamera<\/em>, Sedam dodira muzike<\/em>, Koraci kroz maglu<\/em>, Nemogu\u0107i susreti<\/em>), Engleskoj<\/strong> (Nemogu\u0107e pri\u010de<\/em>, Dvanaest zbirki i \u010dajd\u017einica<\/em>, Poslednja knjiga<\/em>, Most<\/em>, Pisac\/Knjiga\/\u010citateljka<\/em>, Nemogu\u0107e pri\u010de 2<\/em>, Esherove petlje<\/em>, Pisac u najam<\/em>), Italiji<\/strong> (Poslednja knjiga<\/em>, Biblioteka<\/em>, Sedam dodira muzike<\/em>, Pisac u najam<\/em>, Na\u0111i me<\/em>), Portugaliji<\/strong> (Biblioteka<\/em>, dva izdanja, Poslednja knjiga<\/em>, Pisac u najam<\/em>, Sedam dodira muzike<\/em>), Nema\u010dkoj<\/strong> (Skrivena kamera<\/em>, Poslednja knjiga<\/em>, Nemogu\u0107i roman<\/em>), \u0160paniji<\/strong> (Nemogu\u0107e pri\u010de<\/em>, Knjiga\/Pisac<\/em>, Skrivena kamera<\/em>), Francuskoj<\/strong> (Pisac u najam<\/em>), Danskoj<\/strong> (Biblioteka<\/em>), Gr\u010dkoj<\/strong> (Knjiga<\/em>), \u0160vajcarskoj<\/strong> (\u010citateljka<\/em>), Holandiji<\/strong> (Poslednja knjiga<\/em>), Japanu<\/strong> (na japanskom \u2013 \u010cajd\u017einica<\/em>; na engleskom \u2013 Biblioteka<\/em>, Vagon<\/em>, \u010cetiri pri\u010de do kraja<\/em>, \u010citateljka<\/em> i Amarkord<\/em>), Ju\u017enoj Koreji<\/strong> (Knjiga<\/em>, Poslednja knjiga<\/em>, Biblioteka<\/em>), Brazilu<\/strong> (Poslednja knjiga<\/em>) Turskoj<\/strong> (Vremenski darovi<\/em>, Biblioteka<\/em>, Nemogu\u0107i susreti<\/em>), Rusiji<\/strong> (\u010cetvrti krug<\/em>), \u010ce\u0161koj<\/strong> (Vremenski darovi<\/em>), Poljskoj<\/strong> (Biblioteka<\/em>, Amarkord<\/em>), Bugarskoj<\/strong> (Sedam dodira muzike<\/em>, \u010cetvrti krug<\/em>), Ukrajini<\/strong> (Dvanaest zbirki i \u010dajd\u017einica<\/em>), Sloveniji<\/strong> (\u010cetvrti krug<\/em>, Most<\/em>, Biblioteka<\/em>, \u010citateljka<\/em>, Amarkord<\/em>, Poslednja knjiga<\/em>, Pisac u najam<\/em>, Koraci kroz maglu<\/em>, Dvanaest zbirki i \u010dajd\u017einica<\/em>) i Hrvatskoj<\/strong> (Vremenski darovi<\/em>, Nemogu\u0107i susreti<\/em>, Sedam dodira muzike<\/em>, Biblioteka<\/em>, Poslednja knjiga<\/em>).<\/p>\n U 2014. bi\u0107e objavljeni Nemogu\u0107i susreti<\/em> u Italiji i Na\u0111i me<\/em> u Portugaliji.<\/p>\n \u017divkovi\u0107ev roman Pet dunavskih \u010duda<\/em> izvorno je izi\u0161ao kao petotomno izdanje na pet jezika: srpskom, engleskom, nema\u010dkom, slova\u010dkom i ma\u0111arskom.<\/p>\n Pri\u010de su mu objavljene u antologijama i \u010dasopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Ma\u0111arskoj.<\/p>\n Sabranaprozna dela Zorana \u017divkovi\u0107a u po dva toma na srpskog i engleskom (Romani<\/em>\/Novels<\/em> i Nemogu\u0107e pri\u010de<\/em>\/Impossible Stories<\/em>) objavio je 2009-2010. “Zavod za ud\u017ebenike”.<\/p>\n \u017divkovi\u0107 je dobitnik “Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka<\/em> (2003), nagrade “Milo\u0161 Crnjanski” za \u010cetvrti krug<\/em> (1994), nagrade “Isidora Sekuli\u0107” za Most<\/em> (2007), koji je tako\u0111euvr\u0161\u0107en je u u\u017ei izbor za Ninovu nagradu kritike za roman godine 2006 (prethodno je, 1997, u u\u017eem izboru bio iroman mozaik Vremenski darovi<\/em>), kao i nagrade “Stefan Mitrov Ljubi\u0161a” (2007) za ukupno prozno stvarala\u0161tvo. Romani Knjiga<\/em> (2004), Biblioteka<\/em> (2005), Skrivena kamera<\/em> (2007), Esherove petlje<\/em> (2010) i Pet dunavskih \u010duda<\/em> (2011) nominovani su za jedno od najpresti\u017enijih evropskih literarnih priznanja \u2013 “Me\u0111unarodnu dablinsku knji\u017eevnu nagradu IMPAK”. Roman mozaik Dvanaest zbirki<\/em> nominovan je za nagradu “\u0160irli D\u017eekson” (2008) i za nagradu “Britanskog dru\u0161tva za fantastiku” (2008).<\/p>\n Ugledni ameri\u010dki knji\u017eevni \u010dasopis “Svetska knji\u017eevnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o \u017divkovi\u0107evoj prozi. U \u0161tampanom izdanju ovog mese\u010dnika objavljeno je deset strana, a jo\u0161 ve\u0107i obim izi\u0161ao je u internetskom izdanju.<\/p>\n Prema \u017divkovi\u0107evim pri\u010dama “Voz” (Nemogu\u0107i susreti<\/em>) i “Hotelska soba” (\u010cetiri pri\u010de do kraja<\/em>) reditelj Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107 snimio je igrani film Dva<\/em> koji je imao premijeru na Festu 2007. Isti reditelj ekranizovao je i \u017divkovi\u0107evu pri\u010du “Ispovedaonica” (Nemogu\u0107i susreti<\/em>) koja je prikazana na beogradskom Festivalu kratkometra\u017enih filmova 2007.<\/p>\n Dve \u017divkovi\u0107eve pri\u010de emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: “Voz” (2005) i “Budilnik na sto\u010di\u0107u” (2007).<\/p>\n Televizija Studio B emitovala je TV seriju “Sakuplja\u010d” snimljenu prema \u017divkovi\u0107evom ciklusu “Dvanaest zbirki” (Dvanaest zbirki i \u010dajd\u017einica<\/em>).<\/p>\n \u017divkovi\u0107eva dela izu\u010davaju se na severnoameri\u010dkim univerzitetima. Profesor Ralf Bogert, s Univerzitetu u Torontu (Kanada), uklju\u010dio je \u010cetvrti krug<\/em> u kurs o savremenom evropskom romanu, dok profesor D\u017eefri Stejdelmen, s univerziteta u Bafalu (SAD), tuma\u010di Sedam dodira muzike<\/em> u okviru seminara “Muzi\u010dke teme u kratkoj prozi” (tu su jo\u0161 dela Tolstoja, \u010cehova, Kafke, Kundere, Mana, Nabokova…)<\/p>\n “Njujork Tajms” doneo je u broju od 15. aprila 2007. slede\u0107u kritiku ameri\u010dkog izdanja \u017divkovi\u0107evog romana mozaika Sedam dodira muzike<\/em>:<\/p>\n Nipo\u0161to se ne doga\u0111a \u010desto da nai\u0111ete na prozno delo \u010dija rasko\u0161na lepr\u0161avost i \u017eivotnost kao da nadma\u0161uju s\u00e2m jezik. Srpski pisac Zoran \u017divkovi\u0107 (ne treba ga brkati s biv\u0161im premijerom Srbije) ve\u0107 ima mno\u0161tvo vatrenih poklonika u Americi. Iako je mo\u017eda jo\u0161 rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozai\u010dki roman <\/em>Sedam dodira muzike svakako ga \u010dini vode\u0107im kandidatom za tu titulu.<\/em><\/p>\n Izvrsno na\u010dinjena elegantna knjiga <\/em>Sedam dodira muzike skup je pri\u010da u kojima muzika igra preobra\u017eajnu, neretko misti\u010dnu ulogu u \u017eivotima likova: neskladne melodije svira\u010da na verglu do\u010dara\u0107e jednoj starici prizore umiranja drugih ljudi; starinska muzi\u010dka kutija prizva\u0107e utvare u domu starog udovca. Iako su neki scenariji ve\u0107 vi\u0111eni, \u017divkovi\u0107eva obrada nadasve je originalna \u2013 on nepogre\u0161ivo nalazi sr\u017e transcendentnog u svakodnevnim i neistra\u017eenim obredima.<\/em><\/p>\n Podjednaku pohvalu zavre\u0111uje i prevodilac Elis Kopl-To\u0161i\u0107 koja \u017divkovi\u0107a \u010dini \u010ditljivim bez \u017ertvovanja egzoti\u010dne razli\u010ditosti njegovog na\u010dina izra\u017eavanja. Takav je, na primer, opis ponovnog uranjanja u san kao u “jezero mastila” ili zagonetno upozorenje da “oni koji o\u010dekuju konjanika ne smeju da pome\u0161aju otkucaje vlastitog srca s batom kopita”.<\/em><\/p>\n Ima se utisak da je odve\u0107 sputavaju\u0107e ugurati \u017divkovi\u0107evo delo u kategoriju spekulativne proze, ali dok se u na\u0161em ograni\u010denom jeziku ne javi neki prikladniji naziv, mora\u0107emo time da se zadovoljimo.<\/em><\/p>\n Evo jo\u0161 skora\u0161njih prikaza \u017divkovi\u0107eve proze:<\/p>\n Kao i uvek, \u017divkovi\u0107 je izbru\u0161en i zastra\u0161uju\u0107e inteligentan. Ljubitelji dobre knji\u017eevnosti bi\u0107e o\u010darani rasko\u0161nim domi\u0161ljatostima i sugestivno\u0161\u0107u njegovog proznog pera<\/em>. \u017divkovi\u0107 uverljivo sugeri\u0161e romanom <\/em>Pisac da i ina\u010de slo\u017een odnos izme\u0111u pisca i \u010ditaoca mo\u017ee postati toliko zamr\u0161en da se na kraju \u010dak mo\u017ee zaklju\u010diti da knji\u017eevno delo uop\u0161te, zapravo, i nema autora. Majstorski vladaju\u0107i tonom i jezikom, \u017divkovi\u0107 pretpostavlja razigranost poenti, sejanje \u017eetvi. Neo\u010dekivano finale <\/em>Skrivene kamere uvodi nas u \u010dudesan, misti\u010dan preplet \u017eivota i smrti<\/em>. Zoran \u017divkovi\u0107 \u010dudesno je ironi\u010dan autor \u010dije se nadasve osobene vizije savr\u0161eno sla\u017eu s njegovom sumornom duhovito\u0161\u0107u punom apsurda. Poput Horhea Luisa Borhesa, \u017divkovi\u0107 je majstor u sazdavanju \u010dudesnih, alternativnih svetova. Poput Dejvida Lin\u010da on uspeva da spoji napetost i setu \u2013 da bude okrutan i duhovit u isto vreme. Kao u Kafkinim delima, velike zamisli kod \u017divkovi\u0107a ne name\u0107u se odozgo, ve\u0107 mo\u0107no ni\u010du iz samog pripovednog tla. Po\u0161to je stekao uva\u017eavanje kao pisac fantastike, \u017divkovi\u0107 novim delima stupa na izazovno podru\u010dje eksperimentalne proze<\/em>. \u017divkovi\u0107eva proza oslanja se na tradiciju magijskog realizma, u \u010dije se neimare ubrajaju velika imena kao \u0161to su Mihail Bulgakov, Salman Ru\u0161di, Horhe Luis Borhes i Izabela Aljende, […] ali on je oplemenjuje ljudskom, humanisti\u010dkom, evropskom perspektivom, grade\u0107i slike i iskustva koja dugo ostaju u svesti \u010ditalaca. Kao i uvek, \u017divkovi\u0107 vas majstorski uvla\u010di u \u010dudesne svetove svojih pri\u010da. Sasvim neosetno otiskujete se na fantasti\u010dna putovanja koja vas mogu odneti na najneo\u010dekivanija odredi\u0161ta. \u017divkovi\u0107 majstorski do\u010darava pometenost, zbunjenost i strahopo\u0161tovanje likova koji se nemu\u0161to nose s tajnama \u0161to uveliko nadilaze njihovo vreme, mesto u svetu i intelektualne mo\u0107i. \u017divkovi\u0107evo pisanje prividno je jednostavno i predivno elegantno u isti mah. Svakom novom knjigom srpski pisac nadmo\u0107no pokazuje za\u0161to je jedan od najve\u0107ih majstora savremene svetske fantastike<\/em>. \u010citati Zorana \u017divkovi\u0107a isto je \u0161to i stupiti u \u017eiv, promenljiv san koji vas mo\u017ee odvesti na mesta koja mo\u017eda uop\u0161te ne biste \u017eeleli da posetite. Ali na kraju \u0107e vas to putovanje svakako oplemeniti<\/em>. \u017divkovi\u0107eve pri\u010de posti\u017eu istinsku bezvremenost. Jednako se razumljivo obra\u0107aju \u010ditaocima u Helsinkiju ili Meksiko Sitiju, kao i onima u Tokiju ili Njujorku. I \u0161to je jo\u0161 bolje, jednako su uverljive. One \u0107e dirnuti ljude od Kejptauna do Osla. Ne znam ni za jedno drugo delo savremene knji\u017eevnosti za koje se to mo\u017ee re\u0107i (…) <\/em>Je li ovo budu\u0107nost fantastike kao globalnog pokreta? Uop\u0161te me ne bi iznenadilo ako bi se ispostavilo da jeste<\/em>. \u017divkovi\u0107eve vedre eruditske nastranosti, razigrana tekstualna krivudanja i parodijska preterivanja u isti mah veli\u010daju Knjigu, ali i tuguju za njom (… ) Sve dok budu postojali sjajni romani poput ovoga ne treba brinuti o sudbini Knjige<\/em>. \u017divkovi\u0107eve pri\u010de pre su impresionisti\u010dke nego realisti\u010dke. <\/em>One do\u010daravaju pre raspolo\u017eenje nego zna\u010denje. Vi\u0161e uznemiravaju nego \u0161to uga\u0111aju, vi\u0161e su neobi\u010dne nego \u0161to pla\u0161e. Ako, kao ja, volite tu vrstu proze, traga\u0107ete za \u017divkovi\u0107evim delima gde god ih mo\u017eete prona\u0107i. Po svom bogatom tkanju stilskih i kompozicionih ume\u0161tava, kao i po imaginativnim dosezima i intelektualnoj istan\u010danosti, <\/em>\u010cetvrti krug mora se smatrati \u017divkovi\u0107evim istinskim remek-delom koje nadilazi njegova ostala i ina\u010de osobena i jedinstvena prozna ostvarenja<\/em>. Kada se delovi slagalice <\/em>\u010cetvrtog kruga slo\u017ee u celinu u \u010ditao\u010devom umu, nastaje ne\u0161to veoma blisko bogojavljanju. Posredi je jedan od najizuzetnijih trenutaka moderne fantastike, a svakako i jedan od najlep\u0161ih (…) Bogatstvo ovog romana toliko je veliko da mo\u017ee da obuhvati neograni\u010den broj tuma\u010denja, te stoga nema nikakve sumnje da \u0107e godinama nadahnjivati knji\u017eevne analize. \u010cetvrti krug najistan\u010danija je alegorija razumevanja koja se pojavila u novijem vremenu<\/em>. Svaka pri\u010da [iz<\/em> Koraka kroz maglu] <\/em>remek-delo je za sebe, ali celina \u2013 ah, celina! U predavanju pod naslovom “Uvod u kreativno pisanje” profesor Zoran \u017divkovi\u0107 izla\u017ee na\u010dela na kojima se zasniva njegov kurs kreativnog pisanja umetni\u010dke proze koji dr\u017ei na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Opredeliv\u0161i se za takozvani holisti\u010dki pristup kreativnom pisanju, profesor \u017divkovi\u0107 o\u010dekuje od svojih studenata da tokom \u010detiri semestra napi\u0161u ukupno \u010detrnaest pri\u010da na teme […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":275,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-198","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/198"}],"collection":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=198"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/198\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":245,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/198\/revisions\/245"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nLokus, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Kontekst, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Njujork Tajms, SAD<\/strong><\/p>\n
\nNjujorker, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Gardijan, Velika Britanija<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Sijetl Tajms, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Tajm Aut, SAD<\/strong><\/p>\n
\nPabli\u0161ers Vikli, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Strejnd\u017e Horajzons, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Elisi, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Pabli\u0161ers Vikli, SAD<\/strong><\/p>\n
\nRevolu\u0161n SF, SAD<\/strong><\/p>\n
\nSpekulativ Fik\u0161n, SAD<\/strong><\/p>\n
\nNova Ekspres, SAD<\/strong><\/p>\n
\nLokus Onlajn<\/strong>, USA<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Emerald Siti, SAD<\/strong><\/p>\n
\nSpekulativ Fik\u0161n, SAD<\/strong><\/p>\n
\nLokus, SAD<\/strong><\/p>\n
\n<\/em>Ideomanser, SAD<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"