![\"Scena](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/stalker.jpg\")
Scena iz Stalkera<\/p><\/div>\n
Budu\u0107i da su u proseku planete sli\u010dne Zemlji starije od Zemlje 1,8 milijardi godina, pa i potencijalne civilizacije na njima, postavlja se pitanje da li bi bilo uop\u0161te mogu\u0107e ljudima da identifikuju artefakt civilizacije toliko starije i naprednije od ljudske.<\/p>\n
Nakon uvoda, \u0106irkovi\u0107 se fokusirao na izlaganje o ponovnom o\u017eivljavanju spejs opere i Alasteru Rejnoldsu kao najkvalitetnijem izdanku novog talasa ovog pod\u017eanra.<\/p>\n
\u201eU poslednjih dvadeset godina, grubo govore\u0107i, imamo jednu vrstu povratka spejs opere na scenu. Imamo to ne\u0161to \u0161to se \u010desto zove novom spejs operom i imamo ne\u0161to \u0161to je D\u017eon Grinvud sa\u017eeo kada je opus Alistera Rejnoldsa u pitanju. On je rekao da je to povratak poverenja u nau\u010dnu fantastiku.\u201c<\/p>\n
\u201eRejnolds je ro\u0111en 1966. u ju\u017enom Velsu, odrastao u Kornvolu. \u010cesto se sam identifikuje kao vel\u0161ki pisac. Po\u010deo je da pi\u0161e jo\u0161 kao student, osamdesetih godina, u me\u0111uvremenu je doktorirao astrofiziku na univerzitetu Sent Endruz u \u0160kotskoj 1991. godine. Radio je u ESA dobrih 13-14 godina, nakon \u010dega se 2004. godine povukao u jedno malo selo u blizini Kardifa i krenuo da se bavi autorskim pisanjem full-time<\/em>. Poznat je po tome \u0161to je na neki na\u010din probio barijere u smislu afirmacije SF autora u visokoprofilnom izdava\u0161tvu, po\u0161to je, izme\u0111u ostalog, sa izdava\u010dkom ku\u0107om \u2019Golanc\u2019 sklopio 2009. godine \u2019fudbalski\u2019 ugovor kojim je dobio avans od preko milion funti. Njegova glavna dela su ona koja se ti\u010du zajedni\u010dkog svemira iz ‘Oblasti otkrovenja’\u201c.<\/p>\n Alaster Rejnolds<\/p><\/div>\n \u201e’Oblast otkrovenja’ sastoji se od obli\u017enjih zvezda i njihovih planetskih sistema, koje je Rejmonds kao ozbiljan \u010dovek detaljno prou\u010dio. Gomila planeta o kojima on pi\u0161e su stvarne planete koje su otkrivene savremenim metodama potrage za ekstrasolarnim planetama.\u201c<\/p>\n Isti\u010du\u0107i sli\u010dnost izme\u0111u knji\u017eevnih dela Stanislava Lema i Alastera Rejnoldsa, \u0106irkovi\u0107 ukazuje na\u00a0 postojanje neke fascinantne sli\u010dnosti, \u010dak i na najni\u017eem nivou gradnje re\u010denice.<\/p>\n \u201eRelevantna dela koja su za nas zanimljiva sa stanovi\u0161ta kosmi\u010dkih, odnosno vanzemaljskih artefakata su pre svega kod Lema dva ‘akciona’ romana spejs opere ‘Nepobedivi’ i ‘Fijasko’ i naravno njegova inkluzivna knjiga ‘Summa tehnologiae’ koja se zapravo bavi eksplicitno pitanjem u kojoj meri trendovi prisutnih tehnologija mogu da se nastave i dokle mogu da dovedu u budu\u0107nosti. Kod Rejnoldsa tu su naravno trilogija ‘Oblast otkrovenja’, roman ‘Pushing Ice’ i \u00a0kratka novela ‘Troika’ koja na neki na\u010din predstavlja jednu vrstu svo\u0111enja na apsurd. Jer prikazuje ideju o vanzemaljskim artefaktima na jedan vrlo zanimljiv na\u010din.\u201c<\/p>\n Milan \u0106irkovi\u0107<\/p><\/div>\n \u201e’Nepobedivi’ je verovatno najpoznatiji od ovih knjiga po\u0161to je on preveden kod nas jako davno i do\u017eiveo vi\u0161e izdanja. Si\u017eejno govore\u0107i nema klasi\u010dnije spejs opere od ‘Nepobedivog’, dakle tu ne mo\u017eete ni\u0161ta da dodate i oduzmete. Avantura kao da ju je pisao Dok Smit 1928. godine. Nestao je svemirski brod na nepoznatoj planeti, drugi je poslat da utvrdi \u0161ta se desilo. Protagonisti su zbunjeni, oni nalaze ostatke prvog svemirskog broda, ali ne mogu da razumeju \u0161ta se desilo. Onda nalaze nekakav napu\u0161teni grad, posle ih spopada bizarni crni oblak nekakavih \u010destica. Ina\u010de, na kopnu nema nikakvog oblika \u017eivota, ali recimo u okeanima ili moru sve vrvi, ali nigde nema tragova od nekog inteligentnog \u017eivota, uma ili sli\u010dno. Osim tog grada koji deluje da je napu\u0161ten pre mnogo miliona godina. Ono \u0161to je tu posebno interesantno jeste to \u0161to je Lem ve\u0107 u startu definisao dva nivoa artefakta: ono \u0161to napu\u0161teni grad i ono \u0161to je crni oblak koji predstavlja na neki na\u010din, uslovno govore\u0107i, protivnika i antagonistu za junake ovog romana. Ono \u0161to je klju\u010dna ironija i obrt jeste da je ono \u0161to se nama \u010dini da mora biti artefakt iza \u010dega stoji um, namera, stvari kao \u0161to su agresija koju pripisujemo postojanju uma, je zapravo ‘samo’ proizvod procesa evolucije. Ispostavlja se da ljudi nisu u stanju u svom antropocentrizmu da shvate da nemaju realno nikakvog protivnika, odnosno, da je to sticaj potpuno prirodnih efekata, fenomena i procesa evolucije koji su se desili u jednom okru\u017eenju dramati\u010dno razli\u010ditom od onoga na \u0161ta su ljudi navikli na Zemlji i onda mo\u017eemo tvrditi formalno govore\u0107i, artefakt jeste tu koji je evoluirao, po\u0161to su tvorci odavno i\u0161\u010dezli, ali nema uma i nema komunikacije. Ljudi ostaju zarobljeni u fiktivnom konfliktu i fiktivnom sukobu, osim glavnog junaka u zavr\u0161noj duboko dramati\u010dnoj sceni koji shvata da je to besmisleno i da nema nikakvog sukoba i da se oni zapravo bore sa vetrenja\u010dama, sa nepostoje\u0107im protivnikom.\u201c<\/p>\n \u201e’Nepobedivi’ je bio na samom po\u010detku Lemovog stvarala\u0161tva. Na samom kraju se nalazi njegov literarni testament ‘Fijasko’. ‘Fijasko’ je poslednji roman koji je Lem napisao. Mada je on \u017eiveo jo\u0161 dvadesetak godina nakon toga, bavio se uglavnom esejistikom i povremeno novinarstvom i knji\u017eevnom kritikom. Nakon ‘Fijaska’ se nije bavio prozom i to delo zaista sadr\u017ei testamentalne elemente koji se mogu prepoznati zato \u0161to je on tu ne samo sahranio jednog svog \u010duvenog junaka iz ranijih zbirki pri\u010da i novela, nego je na neki na\u010din u samu strukturu romana ubacio gomilu nekakvih alegorija, anegdota, potpuno zasebnih pripovedaka koje ilustruju prakti\u010dno sve tematske motive kojima se u \u010ditavoj prethodnoj karijeri bavio. Dakle ‘Fijasko’ je isto spejs opera u kojoj napredna ljudska civilizacija \u0161alje ekspediciju u oblast zvezde, oko koje kru\u017ei planeta nastanjena relativno mladom i relativno novom tehnolo\u0161kom civilizacijom. Sve vreme se ide ka tome da je meta kontakta ne\u0161to \u0161to je sli\u010dno dana\u0161njem \u010dove\u010danstvu i dana\u0161njoj ljudskoj civilizaciji, me\u0111utim, ispostavlja se da zapravo to nije tako.\u00a0 Tu je ono mesto u kome Lem podriva diskurs klasi\u010dne spejs opere i 95% nau\u010dne fantastike po Sterd\u017eenovom zakonu koja ionako nije bogzna kako dobra. To je ono mesto na kome pokazuje da je gotovo irelevantno pitanje moralne prirode i dobre namere aktera. Zapravo ukoliko je vanzemaljska inteligencija dovoljno razli\u010dita, onda \u010dak i \u010dinjenica da mi u rukama imamo njihove artefakte, \u010dak i \u010dinjenica da mi u rukama imamo i nekoliko razli\u010ditih i konkretnih nau\u010dnih oblasti i daleko naprednije znanje od tvoraca tih artefakata, mi i dalje nismo u stanju da ih razumemo i poku\u0161aji da se po svaku cenu uspostavi kontakt se zavr\u0161avaju fijaskom. Cela ta drama koja se odvija je strahovito duboka, te\u0161ka i pro\u017eeta relevantnim filozofskim stanovi\u0161tima koja su vezana za prirodu evolucije inteligencije.\u201c<\/p>\n \u201eCela trilogija ‘Oblasti otkrovenja’ mo\u017ee se shvatiti kao Rejnoldsov oma\u017e Lemu zato \u0161to tu ima \u010ditav niz motiva, eskplicitnih stavova, tematskih krugova koji su relevantni, predstavljaju razradu, nadgradnju i donekle polemiku sa Lemom iz doba ‘Fijaska’ i donekle romana ‘Glas gospodara’\u201c.<\/p>\n \u201eU nekom smislu re\u010di, imamo taj su\u0161tinski problem na koji Lem ukazuje, a Rejnolds nadgra\u0111uje – a to je ljudski um kao proizvod biolo\u0161ke evolucije. Nemamo nikakvog razloga da verujemo da je iz bilo kog razloga adaptiran da razume neke duboke istine o svemiru \u2013 fizi\u010dke, kao i metafizi\u010dke \u2013 a tako\u0111e, jo\u0161 manje da razume stvari od sasvim tankog pojavnog fenomenolo\u0161kog sloja, koje se odnose na proizvode druga\u010dije evolucije, koja se de\u0161ava drugde, sa druga\u010dijim ograni\u010denjima, sa druga\u010dijim evolutivnim mehanizmima.\u201c<\/p>\n \u201eU romanu ‘Pushing Ice’ iz 2007. godine, pored mno\u0161tva klasi\u010dnih elemenata spejs opere, donosi ne\u0161to \u0161to je izraslo iz temelja koje je Lem postavio, ali je novije, razvijenije, prilago\u0111eno senzibilitetu savremenog \u010ditaoca, da motiv velikog artefakta efikasno podriva jer njegovi protagonisti na veliku vanzemaljsku strukturu nailaze ne svojom voljom (prakti\u010dno su kidnapovani), i nakon u\u017easno mnogo napora uspevaju donekle da shvate njenu funkciju, ali ta struktura je sekundarna po\u0161to je u potpunosti u funkciji druge ve\u0107e strukture. Na taj na\u010din se podi\u017ee \u010ditava hijerarhija kojom Rejnolds ne sasvim eksplicitno, implicira i \u010desto se ponavlja da zapravo ne mo\u017eemo ni o\u010dekivati da je ljudi realno shvate, i da um homosapiensa jednostavno nije prilago\u0111en tome i da nije u stanju da razume posledice evolucije kada se ona nastavi na mnogo du\u017eoj vremenskoj skali. Recimo, kao kada bismo razmi\u0161ljali o tome \u0161ta bi sa zemaljskom biosferom moglo biti za 1,8 milijardi godina koliko je Miler, izra\u010dunao da je razlika izme\u0111u starosti Zemlje i prose\u010dne starosti planeta sli\u010dnih Zemlji u na\u0161oj galaksiji. Pitanje da li bismo uop\u0161te mogli da prepoznamo delatnosti, postojanje, manifestacije, artefakte ekstremno naprednih civilizacija, koje su milijardama godina starije od nas. I zapravo Rejnolds je tu u potpunosti na liniji jednog Lemovskog skepticizma zato \u0161to on najeksplicitnije implicira da se sve avanture koje njegovi protagonisti do\u017eivljavaju, koje kao da su ponekad namerno sarkasti\u010dno preuveli\u010dane i predstavljaju parodiju ve\u0107ine kli\u0161ea stare spejs opere, zapravo de\u0161avaju na fonu specifi\u010dnog ljudskog interesa koji ne mo\u017ee da pojmi daleko starije i ozbiljnije umove i daleko starije i ozbiljnije inteligencije nego \u0161to je na\u0161a.\u201c<\/p>\n \u201e’Troika’, kratki Rejnoldsov roman iz 2011. koji je vrlo interesantan iz vi\u0161e razloga, predstavlja interesantnu alternativnu istoriju na Zemlji. Ekspedicija sa tri ruska kosmonauta odlazi u misiju u kojoj treba da presretne jedan vanzemaljski artefakt. Jedan od \u010dlanova ekspedicije poludi ve\u0107 vrlo rano tokom misije, preostala dvojica poku\u0161avaju da se suo\u010de sa ne\u010dim \u0161to apsolutno nema nikakve paralele ni sa njihovom obukom ni sa onim na \u0161ta su navikli, i uop\u0161te sa ljudskim iskustvom generalno.\u201c<\/p>\n U zavr\u0161noj re\u010di Milan \u0106irkovi\u0107 je podvukao da na trome\u0111i izme\u0111u studija budu\u0107nosti, astrobiologije i nau\u010dne fantastike postoji jako mnogo interesantnog materijala i da skepticizam koji postoji i kod Lema i kod Rejnoldsa u vezi naivnog pogleda na kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom mo\u017ee da nau\u010di mnogo toga i ljude od nauke, a sa druge strane ovakvim ozbiljnim delima i pristupima i sama nau\u010dna fantastika mo\u017ee da dobije na respektabilnosti.<\/p>\n Predavanje \u201eTu\u0111inska tehnologija \u2013 vanzemaljski artefakt kod Stanislava Lema i Alistera Rejnoldsa\u201c doga\u0111aj je kojim je najavljen III Festival fantasti\u010dne knji\u017eevnosti \u201eArt-Anima\u201c. Festival \u0107e se u Biblioteci grada Beograda odr\u017eati od 30. maja do 01. juna 2016. godine.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predavanje prof. dr Milana \u0106irkovi\u0107a o tu\u0111inskim tehnologijama i artefaktima u delima Stanislava Lema i Alastera Rejnoldsa odr\u017eano je u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda u petak 13. maja. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":549,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[10,11,9,6],"class_list":["post-547","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-alaster-rejnolds","tag-milan-cirkovic","tag-stanislav-lem","tag-tudinska-tehnologija"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/547"}],"collection":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=547"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/547\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":550,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/547\/revisions\/550"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media\/549"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=547"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=547"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=547"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"Alaster](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/alastair-reynolds.jpg\")
![\"2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-4\"](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-4.jpg\")
![\"2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana\"](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana.jpg\")
<\/p>\n![\"2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-2\"](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-2.jpg\")
<\/p>\n![\"2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-3\"](\"http:\/\/www.art-anima.com\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/2016-05-13-dr-Milan-M-Cirkovic-Bgd-Rimska-dvorana-3.jpg\")
<\/p>\n