Kada se ka\u017ee fikcija, misli se obi\u010dno na knjige ili – u novije vreme – na filmove, stripove i TV serijale, odnosno mesta na\/u kojima se izmi\u0161ljaju i u kojima funkcioni\u0161u drugi svetovi. No, tokom poslednjih decenija, izmi\u0161ljeni svetovi su se iz klasi\u010dne fikcije preselili u digitalne svetove igara, bazirane na modelima ve\u0107 dobro poznatim iz ranijih \u017eanrovskih ostvarenja.<\/p>\n
Digitalne igre su, od svog samog po\u010detka narativno povezane sa fantastikom, pre svega nau\u010dnom: prve igre, tada (pedesetih godina 20. veka) ra\u0111ene sa ciljevima usmerenim na razvoj tehnologije, a ne na igranje, bile su same po sebi nau\u010dna fantastika, iako nisu imale prakti\u010dno nikakav narativ. No ve\u0107 od kraja \u0161ezdesetih godina, iako i dalje ra\u0111ene pre svega u funkciji razvoja softvera (Spacewar<\/em>, 1961;\u00a0Space Travel<\/em>, 1969), one po\u010dinju da se oblikuju na osnovu standardnih SF tema, \u0161to i nije \u010dudno jer su, po pravilu, kompjuterski zalu\u0111enici tog doba odrastali \u010ditaju\u0107i ono \u0161to se danas smatra klasi\u010dnom nau\u010dno-fantasti\u010dnom literaturom, \u0161to zna\u010di prete\u017eno\u00a0space<\/em>-opere. Sedamdesetih, kada po\u010dinje razvoj arkadnih igara na automatima, prvi naslovi su tako\u0111e bili bazirani na (pretpostavljenim) SF narativima:\u00a0\u00a0Galaxy Game<\/em>,\u00a0Computer Space\u00a0<\/em>(1971), \u0161to je kulminiralo uspehom igre\u00a0Space Invaders<\/em>\u00a0(1978) i celom serijom naslova koji su je pratili.<\/p>\n Od po\u010detka osamdesetih godina, kada po\u010dinje razvoj komercijalnih igara namenjenih personalnim ra\u010dunarima i u potpunosti nezavisnih od hardvera, prvi zna\u010dajni naslovi se tako\u0111e \u010dvrsto oslanjaju na fantazijske narative. To se pre svega odnosi na dva velika serijala digitalnih avantura: fantazijski\u00a0King Quest\u00a0<\/em>(Sierra Online, 9 naslova 1980-1998, 2015) i nau\u010dno-fantasti\u010dni\u00a0Space Quest<\/em>\u00a0(7 naslova, 1986-1995), \u010dije se nasle\u0111e mo\u017ee prona\u0107i u gotovo svim savremenim digitalnim svetovima.<\/p>\n Ve\u0107ina dana\u0161njih MMORPG svetova bazirana je na fantazijskim narativima, bili oni SF ili epsko-fantasti\u010dni, za \u0161ta je verovatno najbolji primer\u00a0WoW (i dalje najpopularnija igra ovog tipa), koja je o\u017eivela, pored raznih mitskih bi\u0107a iz razli\u010ditih tradicija, i Orke, \u010duvene Tolkinove zlice, iako u potpuno novom svetlu, a sve to u klasi\u010dnom fantazijskom medijevalnom okru\u017eenju. \u010cak i oni digitalni svetovi koji nisu igre, nego su\u00a0simulacija stvarnosti (meta-svetovi, cf.\u00a0Second Life<\/em>) imaju svoje prete\u010de u SF literaturi (Stevenson,\u00a0Snow Crash,<\/em>\u00a01992).<\/p>\n Pri\u010de i prostori koji su se iz literature i sa filma preselile u digitalne svetove naseljene ogromnim brojem ljudi postale su time “stvarnije” nego \u0161to su ikada bile: umesto da svet gledaju kroz o\u010di junaka koji u njemu \u017eive, sami igra\u010di postaju junaci u borbi za bolje sutra. U\u010de, bore se,\u00a0stalo im je<\/em>. Ulazak u bilo koju od tih igara jeste ulazak u fantazijski svet, koji kona\u010dno mo\u017ee da postane svet koji biramo i u kome na\u0161e delovanje mo\u017ee da ima smisla.<\/p>\n Tako je ulazak u svetove igara potpuno u skladu sa konstatacijom Nila Gejmena, koji ka\u017ee: “Fikcija mo\u017ee da nam poka\u017ee druga\u010diji svet. Mo\u017ee da nas odvede tamo gde nikada nismo bili. Kada ste jednom posetili druge svetove (…) ne mo\u017eete vi\u0161e biti zadovoljni svetom u kome ste odrasli. Nezadovoljstvo je dobra stvar: nezadovoljni ljudi mogu izmeniti i popraviti njihove svetove, u\u010diniti ih boljim, druga\u010dijim”.<\/p>\n Ljiljana Gavrilovi\u0107<\/strong>\u00a0(1953) zavr\u0161ila studije na Odeljenju za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1973-1977), gde je i doktorirala 1993. godine.<\/p>\n Radila je u svim institucijama u kojima etnolog-antropolog mo\u017ee da bude profesionalno anga\u017eovan: u Etnografskom muzeju u Beogradu (1981-1999), a trenutno je zaposlena u Etnografskom institutu SANU (od 2002) i na Filozofskom kakultetu u Beogradu, Odeljenju za etnologiju u antropologiju (od 2013).<\/p>\n Ima najvi\u0161e stru\u010dno zvanje (muzejski savetnik, 1996) i najvi\u0161e nau\u010dno zvanje (nau\u010dni savetnik, 2012).<\/p>\n Bila je anga\u017eovana na ve\u0107em broju projekata koje je finansiralo Ministarstvo nauke\u00a0(Etnografska istra\u017eivanja titovou\u017ei\u010dkog regiona, Etnografska istra\u017eivanja op\u0161tina \u010ca\u010dak, Lu\u010dani i Gornji Milanovac, Etnografska istra\u017eivanja Rasa i Novog Pazara, Savremena seoska i gradska kultura \u2013 putevi i transformacija, Srbija izme\u0111u tradicionalizma i modernizacije \u2013 etnolo\u0161ka i antropolo\u0161ka prou\u010davanja kulturnih promena i Antropolo\u0161ka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji)<\/em>, kao i nekoliko bilateralnih nau\u010dnih projekata u regionu, a u poslednjem ciklusu nau\u010dnih projekata koja rukovodila je projektom\u00a0Kulturno nasle\u0111e i identitet<\/em>\u00a0(br. 177026).<\/p>\n U svom dosada\u0161njem radu, Ljiljana Gavrilovi\u0107 se, veoma uspe\u0161no, ogledala u razli\u010ditim oblastima istra\u017eivanja: obi\u010dajnom pravu, materijalnoj kulturi, etnografskoj muzeologiji i heritologiji, balansiraju\u0107i izme\u0111u evropskog\/metanacionalnog i nacionalnog, kao i globalnog, regionalnog i lokalnog pogleda na teme kojima se bavila. Posebno je zna\u010dajan njen trud da otvori i potpuno nova polja u doma\u0107oj antropolo\u0161koj produkciji, kao \u0161to su ispitivanje nau\u010dne fantastike (prvi rad iz ove podoblasti objavila je jo\u0161 1986. godine) ili \u2013 trenutno aktuelno \u2013 ispitivanje virtuelnih\/digitalnih svetova i digitalne kulture u celini. Ovaj njen rad rezultirao je objavljivanjem sedam (7) samostalnih knjiga, vi\u0161e od 100 nau\u010dnih radova, u\u010de\u0161\u0107em na velikom broju doma\u0107ih i me\u0111unarodnih konferencija, ure\u0111ivanjem zbornika i radom u redakcijama nau\u010dnih \u010dasopisa.<\/p>\n Pored nau\u010dnog rada, prof. Gavrilovi\u0107 je bila i dru\u0161tveno anga\u017eovana u primeni antropolo\u0161kog znanja i iskustva u razli\u010ditim telima: u Komisiji za izradu novog Zakona o za\u0161titi kulturnog nasle\u0111a\/Zakona o muzejima (2008) i u Nacionalnom komitetu za o\u010duvanje nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a (2013) Ministarstva za kulturu, informisanje i informacione tehnologije RS. Bila je i \u010dlan UO Etnografskog muzeja u Beogradu, uspostavljaju\u0107i tako i formalne veze izme\u0111u tri vode\u0107e etnolo\u0161ko-antropolo\u0161ke institucije u Srbiji. Aktivan je \u010dlan Etnolo\u0161ko-antropolo\u0161kog dru\u0161tva Srbije, ali i Muzejskog dru\u0161tva Srbije i ICOM-a, \u010dime \u010dini vidljivijim (ne samo svoj) stru\u010dni i nau\u010dni rad u \u0161iroj zajednici. \u010clan je (ili je bila) velikog broja ure\u0111iva\u010dkih odbora nau\u010dnih \u010dasopisa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U sredu 01. juna 2016, u 19 \u010dasova, prof. dr Ljiljana Gavrilovi\u0107 \u0107e odr\u017eati predavanje o sprezi kompjuterskih igara i fantasti\u010dne knji\u017eevnosti \u201ePutuju\u0107e pri\u010de: od literature do video igara i nazad\u201c. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":609,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,1],"tags":[22,21,19],"class_list":["post-608","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-najave","category-vesti","tag-knjizevnost","tag-ljiljana-gavrilovic","tag-video-igre"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/608"}],"collection":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=608"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/608\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":613,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/608\/revisions\/613"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media\/609"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=608"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=608"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=608"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}