Zoran Živković: Uvod u kreativno pisanje

Zoran Živković: Uvod u kreativno pisanje

U predavanju pod naslovom „Uvod u kreativno pisanje“ profesor Zoran Živković izlaže načela na kojima se zasniva njegov kurs kreativnog pisanja umetničke proze koji drži na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Opredelivši se za takozvani holistički pristup kreativnom pisanju, profesor Živković očekuje od svojih studenata da tokom četiri semestra napišu ukupno četrnaest priča na teme koje su odabrane tako da pokrivaju sve ključne vidove proznog govora. Razmatranjem ovih priča, studenti se upućuju u zanatske vidove umetnosti proze. Smisao kursa nije stvaranje novih pisaca već osposobljavanje studenata da što suvuslije artikulišu prozni tekst. Približno polovina tema na koje studenti pišu priče odnose se na fantastičku književnost.

spacer32

Zoran Živković

Zoran Živković (1948) autor je dvadeset proznih dela: Četvrti krug (1993), Vremenski darovi (1997), Pisac (1998), Knjiga (1999), Nemogući susreti (2000), Sedam dodira muzike (2001), Biblioteka (2002), Koraci kroz maglu (2003), Skrivena kamera (2003), Vagon (2004), Četiri priče do kraja (2004), Dvanaest zbirki i čajdžinica (2005), Most (2006), Čitateljka (2006), Amarkord (2007), Poslednja knjiga (2007), Esherove petlje (2008), Pisac u najam (2009), Pet dunavskih čuda (2011) i Nađi me (2012).

Živković je jedan od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Zaključno sa 2013, knjige su mu izišle u SAD (Vremenski darovi, dva izdanja, Knjiga/Pisac, Četvrti krug, Skrivena kamera, Sedam dodira muzike, Koraci kroz maglu, Nemogući susreti), Engleskoj (Nemoguće priče, Dvanaest zbirki i čajdžinica, Poslednja knjiga, Most, Pisac/Knjiga/Čitateljka, Nemoguće priče 2, Esherove petlje, Pisac u najam), Italiji (Poslednja knjiga, Biblioteka, Sedam dodira muzike, Pisac u najam, Nađi me), Portugaliji (Biblioteka, dva izdanja, Poslednja knjiga, Pisac u najam, Sedam dodira muzike), Nemačkoj (Skrivena kamera, Poslednja knjiga, Nemogući roman), Španiji (Nemoguće priče, Knjiga/Pisac, Skrivena kamera), Francuskoj (Pisac u najam), Danskoj (Biblioteka), Grčkoj (Knjiga), Švajcarskoj (Čitateljka), Holandiji (Poslednja knjiga), Japanu (na japanskom – Čajdžinica; na engleskom – Biblioteka, Vagon, Četiri priče do kraja, Čitateljka i Amarkord), Južnoj Koreji (Knjiga, Poslednja knjiga, Biblioteka), Brazilu (Poslednja knjiga) Turskoj (Vremenski darovi, Biblioteka, Nemogući susreti), Rusiji (Četvrti krug), Češkoj (Vremenski darovi), Poljskoj (Biblioteka, Amarkord), Bugarskoj (Sedam dodira muzike, Četvrti krug), Ukrajini (Dvanaest zbirki i čajdžinica), Sloveniji (Četvrti krug, Most, Biblioteka, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Pisac u najam, Koraci kroz maglu, Dvanaest zbirki i čajdžinica) i Hrvatskoj (Vremenski darovi, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Poslednja knjiga).

U 2014. biće objavljeni Nemogući susreti u Italiji i Nađi me u Portugaliji.

Živkovićev roman Pet dunavskih čuda izvorno je izišao kao petotomno izdanje na pet jezika: srpskom, engleskom, nemačkom, slovačkom i mađarskom.

Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj.

Sabranaprozna dela Zorana Živkovića u po dva toma na srpskog i engleskom (Romani/Novels i Nemoguće priče/Impossible Stories) objavio je 2009-2010. „Zavod za udžbenike“.

Živković je dobitnik „Svetske nagrade za fantastiku“ za roman mozaik Biblioteka (2003), nagrade „Miloš Crnjanski“ za Četvrti krug (1994), nagrade „Isidora Sekulić“ za Most (2007), koji je takođeuvršćen je u uži izbor za Ninovu nagradu kritike za roman godine 2006 (prethodno je, 1997, u užem izboru bio iroman mozaik Vremenski darovi), kao i nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“ (2007) za ukupno prozno stvaralaštvo. Romani Knjiga (2004), Biblioteka (2005), Skrivena kamera (2007), Esherove petlje (2010) i Pet dunavskih čuda (2011) nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja – „Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK“. Roman mozaik Dvanaest zbirki nominovan je za nagradu „Širli Džekson“ (2008) i za nagradu „Britanskog društva za fantastiku“ (2008).

Ugledni američki književni časopis „Svetska književnost danas“ doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi. U štampanom izdanju ovog mesečnika objavljeno je deset strana, a još veći obim izišao je u internetskom izdanju.

Prema Živkovićevim pričama „Voz“ (Nemogući susreti) i „Hotelska soba“ (Četiri priče do kraja) reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva koji je imao premijeru na Festu 2007. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču „Ispovedaonica“ (Nemogući susreti) koja je prikazana na beogradskom Festivalu kratkometražnih filmova 2007.

Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: „Voz“ (2005) i „Budilnik na stočiću“ (2007).

Televizija Studio B emitovala je TV seriju „Sakupljač“ snimljenu prema Živkovićevom ciklusu „Dvanaest zbirki“ (Dvanaest zbirki i čajdžinica).

Živkovićeva dela izučavaju se na severnoameričkim univerzitetima. Profesor Ralf Bogert, s Univerzitetu u Torontu (Kanada), uključio je Četvrti krug u kurs o savremenom evropskom romanu, dok profesor Džefri Stejdelmen, s univerziteta u Bafalu (SAD), tumači Sedam dodira muzike u okviru seminara „Muzičke teme u kratkoj prozi“ (tu su još dela Tolstoja, Čehova, Kafke, Kundere, Mana, Nabokova…)

„Njujork Tajms“ doneo je u broju od 15. aprila 2007. sledeću kritiku američkog izdanja Živkovićevog romana mozaika Sedam dodira muzike:

Nipošto se ne događa često da naiđete na prozno delo čija raskošna lepršavost i životnost kao da nadmašuju sâm jezik. Srpski pisac Zoran Živković (ne treba ga brkati s bivšim premijerom Srbije) već ima mnoštvo vatrenih poklonika u Americi. Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaički roman Sedam dodira muzike svakako ga čini vodećim kandidatom za tu titulu.

Izvrsno načinjena elegantna knjiga Sedam dodira muzike skup je priča u kojima muzika igra preobražajnu, neretko mističnu ulogu u životima likova: neskladne melodije svirača na verglu dočaraće jednoj starici prizore umiranja drugih ljudi; starinska muzička kutija prizvaće utvare u domu starog udovca. Iako su neki scenariji već viđeni, Živkovićeva obrada nadasve je originalna – on nepogrešivo nalazi srž transcendentnog u svakodnevnim i neistraženim obredima.

Podjednaku pohvalu zavređuje i prevodilac Elis Kopl-Tošić koja Živkovića čini čitljivim bez žrtvovanja egzotične različitosti njegovog načina izražavanja. Takav je, na primer, opis ponovnog uranjanja u san kao u „jezero mastila“ ili zagonetno upozorenje da „oni koji očekuju konjanika ne smeju da pomešaju otkucaje vlastitog srca s batom kopita“.

Ima se utisak da je odveć sputavajuće ugurati Živkovićevo delo u kategoriju spekulativne proze, ali dok se u našem ograničenom jeziku ne javi neki prikladniji naziv, moraćemo time da se zadovoljimo.

Evo još skorašnjih prikaza Živkovićeve proze:

Kao i uvek, Živković je izbrušen i zastrašujuće inteligentan. Ljubitelji dobre književnosti biće očarani raskošnim domišljatostima i sugestivnošću njegovog proznog pera.
Lokus, SAD

Živković uverljivo sugeriše romanom Pisac da i inače složen odnos između pisca i čitaoca može postati toliko zamršen da se na kraju čak može zaključiti da književno delo uopšte, zapravo, i nema autora.
Kontekst, SAD

Majstorski vladajući tonom i jezikom, Živković pretpostavlja razigranost poenti, sejanje žetvi.
Njujork Tajms, SAD

Neočekivano finale Skrivene kamere uvodi nas u čudesan, mističan preplet života i smrti.
Njujorker, SAD

Zoran Živković čudesno je ironičan autor čije se nadasve osobene vizije savršeno slažu s njegovom sumornom duhovitošću punom apsurda.
Gardijan, Velika Britanija

Poput Horhea Luisa Borhesa, Živković je majstor u sazdavanju čudesnih, alternativnih svetova. Poput Dejvida Linča on uspeva da spoji napetost i setu – da bude okrutan i duhovit u isto vreme.
Sijetl Tajms, SAD

Kao u Kafkinim delima, velike zamisli kod Živkovića ne nameću se odozgo, već moćno niču iz samog pripovednog tla.
Tajm Aut, SAD

Pošto je stekao uvažavanje kao pisac fantastike, Živković novim delima stupa na izazovno područje eksperimentalne proze.
Pablišers Vikli, SAD

Živkovićeva proza oslanja se na tradiciju magijskog realizma, u čije se neimare ubrajaju velika imena kao što su Mihail Bulgakov, Salman Rušdi, Horhe Luis Borhes i Izabela Aljende, […] ali on je oplemenjuje ljudskom, humanističkom, evropskom perspektivom, gradeći slike i iskustva koja dugo ostaju u svesti čitalaca.
Strejndž Horajzons, SAD

Kao i uvek, Živković vas majstorski uvlači u čudesne svetove svojih priča. Sasvim neosetno otiskujete se na fantastična putovanja koja vas mogu odneti na najneočekivanija odredišta.
Elisi, SAD

Živković majstorski dočarava pometenost, zbunjenost i strahopoštovanje likova koji se nemušto nose s tajnama što uveliko nadilaze njihovo vreme, mesto u svetu i intelektualne moći.
Pablišers Vikli, SAD

Živkovićevo pisanje prividno je jednostavno i predivno elegantno u isti mah. Svakom novom knjigom srpski pisac nadmoćno pokazuje zašto je jedan od najvećih majstora savremene svetske fantastike.
Revolušn SF, SAD

Čitati Zorana Živkovića isto je što i stupiti u živ, promenljiv san koji vas može odvesti na mesta koja možda uopšte ne biste želeli da posetite. Ali na kraju će vas to putovanje svakako oplemeniti.
Spekulativ Fikšn, SAD

Živkovićeve priče postižu istinsku bezvremenost. Jednako se razumljivo obraćaju čitaocima u Helsinkiju ili Meksiko Sitiju, kao i onima u Tokiju ili Njujorku. I što je još bolje, jednako su uverljive. One će dirnuti ljude od Kejptauna do Osla. Ne znam ni za jedno drugo delo savremene književnosti za koje se to može reći (…) Je li ovo budućnost fantastike kao globalnog pokreta? Uopšte me ne bi iznenadilo ako bi se ispostavilo da jeste.
Nova Ekspres, SAD

Živkovićeve vedre eruditske nastranosti, razigrana tekstualna krivudanja i parodijska preterivanja u isti mah veličaju Knjigu, ali i tuguju za njom (… ) Sve dok budu postojali sjajni romani poput ovoga ne treba brinuti o sudbini Knjige.
Lokus Onlajn, USA

Živkovićeve priče pre su impresionističke nego realističke. One dočaravaju pre raspoloženje nego značenje. Više uznemiravaju nego što ugađaju, više su neobične nego što plaše. Ako, kao ja, volite tu vrstu proze, tragaćete za Živkovićevim delima gde god ih možete pronaći.
Emerald Siti, SAD

Po svom bogatom tkanju stilskih i kompozicionih umeštava, kao i po imaginativnim dosezima i intelektualnoj istančanosti, Četvrti krug mora se smatrati Živkovićevim istinskim remek-delom koje nadilazi njegova ostala i inače osobena i jedinstvena prozna ostvarenja.
Spekulativ Fikšn, SAD

Kada se delovi slagalice Četvrtog kruga slože u celinu u čitaočevom umu, nastaje nešto veoma blisko bogojavljanju. Posredi je jedan od najizuzetnijih trenutaka moderne fantastike, a svakako i jedan od najlepših (…) Bogatstvo ovog romana toliko je veliko da može da obuhvati neograničen broj tumačenja, te stoga nema nikakve sumnje da će godinama nadahnjivati književne analize. Četvrti krug najistančanija je alegorija razumevanja koja se pojavila u novijem vremenu.
Lokus, SAD

Svaka priča [iz Koraka kroz maglu] remek-delo je za sebe, ali celina – ah, celina!
Ideomanser, SAD