{"id":925,"date":"2018-06-10T12:02:01","date_gmt":"2018-06-10T10:02:01","guid":{"rendered":"http:\/\/art-anima.com\/festival\/?p=925"},"modified":"2018-06-10T12:08:09","modified_gmt":"2018-06-10T10:08:09","slug":"pregled-v-festivala-fantasticne-knjizevnosti-art-anima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/art-anima.com\/festival\/2018\/06\/pregled-v-festivala-fantasticne-knjizevnosti-art-anima\/","title":{"rendered":"Pregled V Festivala fantasti\u010dne knji\u017eevnosti Art-Anima"},"content":{"rendered":"

Od 01. do 03. juna 2018. godine u Beogradu je odr\u017ean V Festival fantasti\u010dne knji\u017eevnosti \u201eArt-Anima\u201c<\/strong>. Rekordan broj posetilaca pratio je program ove manifestacije, koja se ovoga puta odvijala na dve lokacije: u Sve\u010danoj sali Op\u0161tine Vra\u010dar<\/strong> (u petak 01. juna) i u klubu galeriji Polet<\/strong> (u subotu i nedelju 02. i 03. juna).<\/p>\n

Novinar i autor emisije \u201ePogled iz svemirskog broda\u201c (PISB)<\/strong><\/a>, Vladimir Todorovi\u0107<\/strong>, ispratio je Festival u potpunosti, a njegov sveobuhvatan i iscrpan izve\u0161taj prenosimo ovde.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i na\u0161im saradnicima iz Udru\u017eenja za promociju umetnosti i kulture SKAZ<\/strong><\/a> i \u010dasopisa Armaturgija<\/strong><\/a>, na YouTube kanalu sajta \u201eArt-Anima\u201c uskoro \u0107e biti objavljeni snimci svih festivalskih doga\u0111aja<\/strong>. Dok se to ne dogodi ovaj tekst mo\u017ee da poslu\u017ei kao ilustracija svega onoga \u0161to se de\u0161avalo tokom prethodnog vikenda.<\/p>\n

I DAN \u2013 petak, 01. jun 2018. \u2013 Sve\u010dana sala Op\u0161tine Vra\u010dar<\/strong><\/h4>\n

Prvi dan 5. Festivala fantasti\u010dne knji\u017eevnosti Art-Anima<\/strong>, otvorio je organizator Dragoljub Igro\u0161anac<\/strong> najavljuju\u0107i novo trodnevno dru\u017eenje, koje je zapo\u010delo u Sve\u010danoj sali Op\u0161tine Vra\u010dar<\/strong>.<\/p>\n

Profesor dr Milan \u0106irkovi\u0107<\/strong> je prvi odr\u017eao predavanje o \u201eEksploratornom in\u017eenjeringu u delu ser Artura Klarka\u201c<\/strong> \u2013 sa naro\u010ditim osvrtom na primere iz knjiga Matica Zemlja<\/em><\/strong> (kao \u0161to su vodoni\u010dna ekonomija, saharovljev pogon, ali i verovatno prvi opis smartfona), Sastanak sa Ramom<\/em><\/strong> (projekat \u201eSpaceguard\u201c, cilindri\u010dni svemirski brod, biolo\u0161ki roboti, holografsko skladi\u0161tenje podataka) i 2001: Svemirska odiseja<\/em><\/strong> (kontakt putem artefakta i ve\u0161ta\u010dka inteligencija).<\/p>\n

\"Milan<\/p>\n

Nakon toga binu je preuzeo \u017eenski trio: Na\u0111a Bobi\u010di\u0107<\/strong>, kao moderatorka, Jelena Jokanovi\u0107<\/strong> i Artea Panajotovi\u0107<\/strong>, sa temom \u201ePermanentna revolucija \u2013 feminizam anarhija i utopija u delu Ursule Legvin\u201c<\/strong>. Sli\u010dno predavanje je ve\u0107 bilo odr\u017eano na tribinskom programu Dru\u0161tva ljubitelja fantastike \u201eLazar Komar\u010di\u0107\u201c, tako da je pone\u0161to ve\u0107 ponovljeno ali svakako da nije zgoreg podsetiti se da je i Legvinova do\u017eivela da joj pet knjiga bude odbijeno pre nego \u0161to je postala objavljivana autorka, da je insistirala na \u201e\u017eenskom pripovedanju\u201c, a da je mnogi posmatraju kao prete\u010du postmodernog feminizma, mada je tokom svog rada dobijala kritike upravo od feministkinja.<\/p>\n

\"Tribina<\/p>\n

Marija Milosavljevi\u0107<\/strong> je bila moderatorka naredne tribine pod nazivom \u201eFantastika u lektiri: slu\u010daj \u017dil Vern\u201c<\/strong> na kojoj su govorili Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong> i dr Nata\u0161a Tu\u010dev<\/strong>. Doktorka Tu\u010dev je prvo govorila o pitanju \u0161ta uop\u0161te treba da u\u0111e u lektiru za mlade, i o kojim se to \u201ekonstantnim vrednostima\u201c mo\u017ee govoriti \u2013 pominju\u0107i primer \u201emetafizi\u010dkih pesnika\u201c koji su bili vekovima skrajnuti.<\/p>\n

\u201eAko imate poruku nebitno je da li je re\u010d o fantastici ili ne. Po\u0161to je pomenut Tolkin kao neko koga \u0107e deca da \u010ditaju (u prvom razredu srednje \u0161kole) on ima taj kvalitet\u201c, zaklju\u010dila je dr Tu\u010dev. Me\u0111utim, Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong> se nije ba\u0161 slo\u017eio sa ovakvim stavom, vra\u0107aju\u0107i pri\u010du na \u010dinjenicu da deca vi\u0161e ne\u0107e imati \u017dila Verna<\/strong> u lektiri navode\u0107i da je uzaludno imati dela koja treba da zadovolje neku teoriju, kada deci treba dati ma\u0161tovite pri\u010de.<\/p>\n

\"Tribina<\/p>\n

 <\/p>\n

Ve\u010de je zatvorila pomalo neobi\u010dna pri\u010da \u2013 o jednom pravom \u010distokrvnom srpskom SF filmu! Tema je bila: \u201eProza preto\u010dena na filmsko platno: Ederlezi Rising<\/em>\u201c<\/strong>, a o njoj su govorili Zoran Jankovi\u0107<\/strong>, Dimitrije Vojnov<\/strong>, \u0110or\u0111e Baji\u0107<\/strong> (moderator) i Zoran Ne\u0161kovi\u0107 \u2013 \u0160krba<\/strong>, \u010dovek po \u010dijoj pri\u010di \u201ePredve\u010de se nikako ne mo\u017ee\u201c<\/strong> zapravo i nastao film. Bila je to prilika da se autor priseti kako je pri\u010da stvarana 1983. godine, u vreme kada se kucalo na pisa\u0107im ma\u0161inama, dok je Vojnov pri\u010dao kako je Zoranovu pri\u010du otkrio u jednoj knjizi (Nova alternativna srpska fantastika<\/em><\/strong>) koju je dobio od tetke, kao i kako su posle poku\u0161avali da stupe u kontakt sa autorom, \u0161to im nikako nije uspevalo, da su potra\u017eili i savet advokata i spremali da objave oglas u novinama. Zoran Jankovi\u0107<\/strong> je pomenuo da nema puno adaptacija knji\u017eevnih dela u srpskoj kinematografiji, po \u010demu se ovo delo delom i izdvaja, a Vojnov je naglasio da je njegova vrednost za srpsku knji\u017eevnu fantastiku u tome \u0161to su doma\u0107i pisci uspeli da se probiju i u trku za NIN<\/strong>-ovu nagradu (Skrobonja<\/strong>, Stojiljkovi\u0107<\/strong>, Novakovi\u0107<\/strong>\u2026) ali da je sada otvoreno i poglavlje \u201eekranizacija\u201c.<\/p>\n

\"Razgovor<\/p>\n

<\/h4>\n

II DAN \u2013 subota, 02. jun 2018. \u2013 Klub galerija Polet<\/strong><\/h4>\n

Drugi dan 5. Festivala fantasti\u010dne knji\u017eevnosti Art-Anima<\/strong>, zapo\u010deo je dru\u017eenje sa Refestikonom<\/strong> \u2013 manifestacijom iz Bijelog Polja koja se ve\u0107 predstavljala na FFK-u, ali ovoga puta akcenat je stavljen na predstavljanje zbirke pri\u010da Knez Vladimir<\/em>.<\/strong><\/p>\n

Govorili su: Goran Skrobonja<\/strong>, Dragi\u0107 Rabrenovi\u0107<\/strong>, Tihomir Jovanovi\u0107<\/strong> i \u0160eki Musi\u0107<\/strong>. Ispred organizatora Dragi\u0107 Rabrenovi\u0107 je rekao da je vladalo veliko interesovanje za konkurs, te da je stiglo vi\u0161e od 50 pri\u010da od kojih je, za objavljivanje, odabrano njih 27 \u2013 kasnije je i pro\u010ditao imena autora, a tu je bilo od etabliranih pisaca fantastike do apsolutnih po\u010detnika, iz svih krajeva ex-YU. O svojim iskustvima kao \u010dlanovi \u017eirija govorili su Skrobonja, Musi\u0107 i Jovanovi\u0107. Novi konkurs, koji je u toku, ponavlja veliko interesovanje, jer je stiglo ve\u0107 45 pri\u010da. Ina\u010de, naredno izdanje Refestikona odr\u017ea\u0107e se od 14. do 17. juna u Bijelom Polju.<\/p>\n

\"Promocija<\/p>\n

Milan M. \u0106irkovi\u0107<\/strong>, koji je otvorio svojim predavanjem prvi dan 5. festivala Art-Anima, ovoga puta je, u dru\u0161tvu dr Mladena Jakovljevi\u0107a<\/strong> i Danila Lu\u010di\u0107a<\/strong>, govorio o prvom objavljivanju Filip K. Dikovog<\/strong> romana Valis<\/em><\/strong> kod nas.<\/p>\n

Mladen Jakovljevi\u0107<\/strong> je istakao da, kao i kod drugih Dikovih dela, ne mo\u017eemo govoriti samo o \u201e\u010ditanju\u201c ve\u0107 je prava re\u010d \u201edo\u017eivljaj\u201c Filipa K. Dika. \u201eRe\u010d je o knjizi koja \u0107e vas zapitati u kakvoj zapravo stvarnosti \u017eivimo\u201c, ka\u017ee on. \u201eTo je neka vrsta Dikovog testamenta. On je, dodu\u0161e, vi\u0161e puta pisao svoje literare in memoriame<\/em>, a ovo je deo njegove religijsko-misti\u010dne faze 70-tih\u201c, dodao je \u0106irkovi\u0107. Sam tekst nije ni \u010ditak ni koherentan, nije re\u010d o komercijalnoj knjizi ali Valis<\/em> zapravo jeste stilski najuobli\u010deniji Dikov tekst koji zaslu\u017euje da se na\u0111e pred publikom. Kontrast izdava\u0161tvo<\/strong> \u0107e do kraja godine, kako je najavljeno, objaviti jo\u0161 \u010detiri Dikova dela.<\/p>\n

\"Razgovor<\/p>\n

Na bini Poleta je ostao Mladen Jakovljevi\u0107<\/strong>, a njemu se pridru\u017eio organizator festivala Dragoljub Igro\u0161anac<\/strong>, po\u0161to je na red do\u0161lo predstavljanje petog broja \u201eKnji\u017eevne fantastike\u201c<\/strong>.<\/p>\n

Upravo je Dragoljub dao osnovni presek novog broja u kojem ponovo imamo i prozni deo ali i esejistiku. Ovoga puta u proznom delu imamo tri pri\u010de \u2013 prvo delo \u201eKomZaj\u201c (CommComm) je pri\u010da D\u017eord\u017ea Sondersa<\/strong> (autora koji je opse\u017enim tekstom predstavljen u pro\u0161lom broju) koji \u0107e mo\u017eda nekome biti prete\u017eak, mada Jakovljevi\u0107 smatra da nam je upravo potrebno vi\u0161e ovakvih pri\u010da zbog kojih bi ljudi sigurno vi\u0161e cenili fantastiku. U broju su i pri\u010de Naomi Kricer<\/strong> nagra\u0111ivana \u201eSlike ma\u010daka, moli\u0107u!\u201c (Cat Pictures, Please!) ali i do sada neobjavljena pri\u010da Milete Prodanovi\u0107a<\/strong> \u201eZoroastrijanac u Beogradu\u201c.<\/p>\n

Publici \u0107e, pored temata o preminuloj Ursuli Legvin<\/strong>, svakako biti interesantan i tekst Borisa Lazi\u0107a<\/strong> o razvoju fantastike u frankofonoj knji\u017eevnosti, gde \u0107e svakako prona\u0107i i iznena\u0111uju\u0107e podatake o mestu fantastike u jednoj velikoj knji\u017eevnosti, kao \u0161to je pomenuta.<\/p>\n

Me\u0111u postavljenim pitanjima bilo je i ono za\u0161to za ovaj broj nije bilo konkursa za doma\u0107u pri\u010du, a Igro\u0161anac je rekao da je on krivac za to \u2013 jer \u017eeli da taj segment bude odli\u010dno organizovan, ali da se od konkursa nije odustalo i da \u0107e naredni najverovatnije biti ve\u0107 do kraja godine.<\/p>\n

\"Publici<\/p>\n

Slede\u0107i deo drugog dana bio je dodela nagrade \u201eArt-Anma\u201c<\/strong> za popularizaciju srpske fantasti\u010dke knji\u017eevnosti, koja je pripala Savi Damjanovu<\/strong>. Nagradu je laureatu uru\u010dio Dragoljub Igro\u0161anac.<\/p>\n

\"Nagrada<\/p>\n

Potom je usledio razgovor sa Damjanovim, kojeg je vodio Milo\u0161 Joci\u0107<\/strong> koji je prvo ukazao da profesorovo istra\u017eivanje fantastike ima vi\u0161estruki zna\u010daj \u2013 ukazivanjem na srpsku fantastiku od srednjeg veka pokazao je koliko je na\u0161 knji\u017eevni kanon bogat. Ali, tu su i ma\u0161tovita tuma\u010denja tih tekstova koji i danas, bez obzira na starost, mogu da komuniciraju sa savremenim \u010ditaocima.<\/p>\n

Sava Damjanov<\/strong> je, izme\u0111u ostalog, govore\u0107i o piscima koje je prou\u010davao istakao Dragutina Ili\u0107a<\/strong> i njegovu dramu \u201ePosle milijon godina\u201c,<\/strong> koja bi, po njemu, svakako mogla da za\u017eivi i u drugim medijima. Tako\u0111e se podsetio da je svojevremeno ure\u0111ivao \u201eSrpsku fantastiku\u201c<\/strong> za izdava\u010dku ku\u0107u Solaris<\/strong>, ali, na \u017ealost, taj projekat je zbog nedostatka finansija ostao nedovr\u0161en, a bila je prilika da se tu objave brojna interesantna dela.<\/p>\n

\"Razgovor<\/p>\n

Kraj ve\u010deri doneo je razgovor Aleksandre Aksentijevi\u0107<\/strong> sa dobitnikom NIN<\/strong>-ove nagrade, Dejanom Atanackovi\u0107em<\/strong>, o fantasti\u010dnim elementima u romanu Luzitanija<\/em><\/strong>.<\/p>\n

\u201eRoman je nastao u dve faze\u201c, objasnio je autor. \u201ePrvo je bila kratka pri\u010da, koja je potom razvijena u roman. Potka pri\u010de o psihijatrijskoj bolnici imala je utopijski karakter. Ja, tokom pisanja romana, pa ni kasnije, nisam po\u017eeleo da to svrstam u neki \u017eanr. Zato bih ja voleo da \u010dujem kojem \u017eanru to delo pripada\u201c, rekao je autor, da bi Aksentijevi\u0107eva rekla da ga definitivno mo\u017eemo okaratkeristi kao postmodernizam i magijski realizam. U daljem toku razgovora dosta se razgovaralo o mogu\u0107nosti da fantastika predstavlja beg i subverziju, ali i na razliku utopije i distopije. Sam Atanackovi\u0107 je, na kraju, najavio da \u0107e biti objavljena zbirka njegovih pri\u010da gde \u0107e svakako biti radova koji bi izu\u010davaocima fantastike mogli biti interesantni.<\/p>\n

\"Ovogodi\u0161nji<\/p>\n

 <\/p>\n

III DAN \u2013 nedelja, 03. jun 2018. \u2013 Klub galerija Polet<\/strong><\/h4>\n

Tre\u0107i dan 5. Festivala fantasti\u010dne knji\u017eevnosti \u201eArt-Anima\u201c, svoj uvod je imao u opu\u0161tenoj pri\u010di vezanoj za svet igara \u2013 koji je itekako, kako se ispostavilo, vezan za Tolkinov<\/strong> svet.<\/p>\n

Naime, Du\u0161an Kocoljevac<\/strong> i Darjan Kubik<\/strong> su, uz moderaciju Tatjane Risti\u0107<\/strong>, govorili o uticaju Tolkinovih romana kako na D&D<\/em><\/strong> (pojavio se 1974. godine) tako i na RPG video-igre. Darjan je upravo pomenuo kako su tvorci D&D<\/em>-ja \u017eeleli da budu u ulozi heroja koja je kod ovog pisca evidenta. Du\u0161an je dodao da su, ipak, tvorci izbegavali da pominju Tolkina jer se on bavio metafizi\u010dkim temama \u0161to ipak nije osnovna tema \u201eigranja uloga\u201c. Interesantno je da je u prvoj verziji D&D<\/em>-ja bilo i Entova i Hobita, ali su oni ubrzo nestali iz igre.<\/p>\n

\"Tribina<\/p>\n

Iako je i u pri\u010di o igrama bilo neizostavno pominjanje i filmova (kao \u0161to je ekranizacija Gospodara prstenova<\/em><\/strong>), upravo je slede\u0107a tema za\u0161la ozbiljnije u svet filma \u2013 ta\u010dnije rimejkova i nastavaka.<\/p>\n

Mihajlo Vitezovi\u0107<\/strong>, An\u0111elka \u0110uki\u0107<\/strong>, u ulozi moderatora, i Igor Vuj\u010di\u0107<\/strong> su poku\u0161ali da analiziraju sada\u0161nju situaciju u kinematografiji koju obele\u017eavaju brojni rimejkovi i nastavci dobro poznatih pri\u010da, te da li je to samo nostalgija, recikla\u017ea ili puko zara\u0111ivanje para.<\/p>\n

Mihajlo je podsetio da rimejk postoji odavno, i mada ima gomila nepotrebnih i lo\u0161ih, svakako imamo i oni koji su ispali bolji od originala \u2013 u svetu \u017eanorvskih ostvarenja svima \u0107e tako da padne na pamet Karpenterov Thing<\/em><\/strong>. Nostalgija je danas evidentna \u2013 ali za slikom vremena u kojem su stizali veliki filmovi. Igor je apostrofirao da kada ostvarenje bude prepoznato kao bolje od originala onda ono ima funkciji, a da dana\u0161nje dru\u0161tvo mo\u017ee da pravi rimejkove koji su tehni\u010dki doteraniji, ali to nas dovodi do pitanja da li je do\u0161ao kraj kreativnosti i inovacijama.<\/p>\n

\"Tribina<\/p>\n

Povratak u svet knji\u017eevnosti na FFK-u je ozna\u010dila pri\u010da o delu Ne daj mi nikada da odem<\/em><\/strong> Kazua I\u0161igura<\/strong>. Aleksandar \u0160urbatovi\u0107<\/strong> i Tamara Krsti\u0107<\/strong>, uz moderatorku Milicu Ulemek<\/strong>, su prvo pri\u010dali o tome da li je ovo uop\u0161te SF roman. Ili se mo\u017ee govoriti, pre o elementima SF-a. Ta tema je upravo i izazvala kontroverze, a Krsti\u0107eva je rekla da bi se ovo delo mo\u017eda najbolje odredilo kao distopija. U svakom slu\u010daj element SF-a \u2013 klonovi koji slu\u017ee kao \u201edelovi\u201c za bogate mu\u0161terije, nije samo \u0161to ima veze sa \u017eanrom \u2013 \u0160urbatovi\u0107 je istakao da je I\u0161iguro ba\u0161tinio i na gotskom i postgotskom romanu, ali da je njemu ovo potpuno realisti\u010dan roman \u2013 jednostavno lako se mo\u017ee zamisliti da farma na kojoj se \u201eodgajaju\u201c mladi ljudi postoji negde danas.<\/p>\n

\"Razgovor<\/p>\n

Daleko odre\u0111enija knjiga je potom do\u0161la na red \u2013 zbirka Glas u no\u0107i<\/em> Vilijama Houpa Hod\u017esona<\/strong>, o kojoj je govorio dr Dejan Ognjanovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Re\u010d je o desetoj knjizi iz Orfelinove<\/strong> edicije \u201ePoetika strave\u201c<\/strong> i autor koji je bio potpuno skrajnut na ovim prostorima (samo jedna objavljena pri\u010da), tako da sada publika okrenuta hororu mo\u017ee da se upozna sa 11 pri\u010da ovog pisca koji je itekako poznat po svojim delima inspirisanim svojim mornarskim danima. \u010cak sedam pri\u010da su sme\u0161tene na okean i brodove i sve u\u017ease koji se tu mogu pojaviti (d\u017einovske krabe, ljudo\u017ederski pacovi na napu\u0161tenim brodovima\u2026), pokazuju\u0107i da za sukob sa drugo\u0161\u0107u ne moramo da idemo u svemir, ve\u0107 je dovoljno da samo malo zaplivamo od obale. Drugi aspekt su tri pri\u010de o detektivu Karnakiju, i izuzetno jezivim stvarima koje se tu de\u0161avaju, a poslednja ne pripada niti jednom od ovih pripoveda\u010dkih linija, ve\u0107 za glavnog protagonistu ima kvazi-nau\u010dnika koji \u0107e, u najboljoj nameri, uraditi ne\u0161to lo\u0161e.<\/p>\n

\"Predstavljanje<\/p>\n

Kona\u010dno, za kraj 5. Festivala Art-Anima odr\u017eana je promocija debitantskog romana Kal juga<\/em><\/strong> Mladena Milosavljevi\u0107a<\/strong>, na kojoj su u\u010de\u0161\u0107e uzeli jo\u0161 Aleksandar Te\u0161i\u0107 <\/strong>i istori\u010dar Ivan Ne\u0161i\u0107<\/strong>. Voditelj predstavljanja bio je Aleksandar Petrovi\u0107 aka Aca Seltik<\/strong>.<\/p>\n

Milosavljevi\u0107ev roman je nastajao pet godina i to je neobi\u010dna pri\u010da o vampirizmu u Srbiji, istakao je Aleksandar Te\u0161i\u0107<\/strong>, ovoga puta u ulozi izdava\u010da (knjigu objavljuje Strahor<\/strong>). Sam autor ka\u017ee da njegova knjiga ima dva narativna toka i da oba imaju veze sa samim nazivom knjige, a da je njegova ideja za pisanje bila kako promocija folklorne fantastike, tako i predstavljanje jednog istorijskog perioda koji nije ba\u0161 najbolje poznat \u010ditaocima. Ina\u010de, ovo je prva knjiga serijala o Lepenskom Viru, a u tre\u0107em delu \u010ditala\u010dka publika mo\u017ee o\u010dekivati malo vi\u0161e pseudoistorije. Tokom izuzetno pose\u0107enje promocije, istori\u010dar Ivan Ne\u0161i\u0107<\/strong> je bio zadu\u017een za \u201eposlastice\u201c \u2013 pri\u010de i reprodukcije o \u010duvenim slu\u010dajevima vampirizma koji datiraju iz 18. veka, uz jedan \u201enovitet\u201c koji mu je stigao od kolega iz \u0160panije i koji \u0107e sigurno biti predmet daljeg prou\u010davanja i poku\u0161aja istorijskog potrepljivanja dokaza.<\/p>\n

\"Razgovor<\/p>\n

Uz zahvalnost Vladimiru Todorovi\u0107u<\/strong> na ovom pregledu, zahvalnost dugujemo brojnim u\u010desnicima ali i saradnicima iz izdava\u010dke ku\u0107e Kontrast<\/strong>, kluba SKAZ<\/strong> i \u010dasopisa\u00a0Armaturgija<\/strong>, koji su dali veliki doprinos organizaciji Festivala.<\/p>\n

Tako\u0111e, posebno se zahvaljujemo ljudima koji su u\u010destvovali u izradi veoma efektnog promotivnog video spota za ovogodi\u0161nji Festival fantasti\u010dne knji\u017eevnosti Art-Anima. A oni su:\u00a0Mihajlo Vitezovi\u0107<\/strong>,\u00a0Marija Stanojevi\u0107<\/strong>,\u00a0Nemanja Milojevi\u0107<\/strong>,\u00a0Konstantin Spasojevi\u0107<\/strong>,\u00a0Anja Mit<\/strong>,\u00a0Vedrana \u010ca\u010di\u0107 Nikoli\u0107<\/strong>,\u00a0Anja Belikov Zlatanovi\u0107<\/strong>,\u00a0Ljubica Dola\u0161evi\u0107<\/strong>,\u00a0Bogdan \u010curguz<\/strong>. Snimanje spota podr\u017eala je\u00a0Biblioteke grada Beograda<\/strong>.\u00a0<\/span><\/p>\n